Седела сам на кревету, бесциљно скролујући кроз Инстаграм постове мама које су, очигледно, толико боље од мене. Срећније, лепше, негованије, способније. Боље маме и успешније пословне жене. Из друге собе зачула сам гласић: „Мама, не могу да заспим…“ а све што сам ја могла да понудим било је једно кратко: „Добро, љубави…“. Без решења, без покушаја да је утешим. Јер ми је понестало решења.
Мој муж је то, очигледно, осетио. Опрезно ме је упитао: „Душо? Је л’ све ок?”
Размислила сам, за тренутак, о том питању. О томе како ме непрестано притискају брига, кривица, стрес.
Да сам хтела искрено да одговорим, вероватно бих рекла:
Исцрљена сам. Од свега.
Без трунке снаге.
И осећам да уопште нисам добра мајка.
Али, не би требало да се жалим. На толико много начина сам срећна. Волим што сам мама, волим свој живот.
Зато сам само тако лежала и уместо да из себе избацим сву рањивост, само сам рекла: „Ма добро сам. Само је данас било мало… тешко.“
“Добро. Хајде овог викенда укради пар сати само за себе, ја ћу се побринути за све.“. Очигледно, и он је чуо или негде прочитао ту толико пута испричану причу да је важно да младе маме имају времена да се побрину за себе.
Али, знате шта је заправо истина?
Истина је да то није довољно. И време је да престанете да говорите мамама да пронађу времена повремено да ураде нешто за себе. Као да ће неколико сати месечно (па и недељно) поништити деценије културолошки индукованог преоптерећења због ког се осећамо толико истрошено.
Нема те купке која може да поништи ефекте нагомиланог стреса и анксиозности.
Нема тог изласка с другарицама због ког ће нестати месеци изолације и осећаја усамљености.
Ниједна дремка на свету неће нам дати енергију потребну да балансирамо каријеру и родитељство.
Маме су ПРЕУМОРНЕ и друштво мора да почне о томе да брине.
Оно исто друштво које од нас очекује да будемо нежне и брижне, у окружењу које то не узвраћа.
Зато, драга мама, упамти: С пуним правом се осећаш исцрпљено. Не умишљаш, јесте тешко. И ниси ти крива.
Исцрпљена си јер си од тренутка кад си обелоданила да си трудна, бомбардована гомилом нетражених савета и прича о томе како те тежак период чека.
Исцрпљена си јер си морала да се вратиш на посео пре него што си за то била спремна, док су истовремено упирали прстом у тебе, јер „бираш каријеру пре породице“.
Исцрпљена си јер осећаш као да непрестано мораш да се правдаш због својих одлука. Да радиш или да не радиш. Да предуго дојиш или да не дојиш. Да упишеш дете у вртић или да останеш с њим код куће.
Исцрпљена си јер све време жонглираш између тога да проведеш квалитетно време са својом бебом или да подлегнеш притиску да имаш сређену кућу са Инстаграма.
Исцрпљена си јер, након читавог дана у кући, са бебом, осећаш да би требало да будеш пожељна, насмејана, расположена супруга.
Исцрпљена си јер те сваки час питају колико ти је још остало да изгубиш килограма до своје „старе килаже“. Као да је то ултимативни циљ!
Исцрпљена си јер ти недостају пријатељице.
Исцрпљена си јер предуго сипаш из из своје шоље свима око себе, а заборављаш да нешто оставиш за себе.
Већ сам то рекла и рећи ћу поново: Мама, не радиш ништа погрешно. Једноставно је ТОЛИКО тешко.
И сва та исцрпљеност није твоја кривица.
Е сад, нека решења на све ове ситуације су очигледна, али нека баш и нису. Јер то заправо нису проблеми које си ТИ створила. То су само манифестације погрешно постављених друштвених очекивања и притисака који чине да се мајке тако често осећају промашено. И мада то није ни једноставно ни фер, изгледа да нико други неће доћи да ствари поправи, осим нас самих.
И не говорим овде о топлој купки ни о чаши вина попијеној на миру.
Говорим о праву да будемо рањиве.
О одбијању да изгубимо себе покушавајући да будемо све што друштво очекује – савршене мајке и савршене жене.
Тако што се нећемо стидети да бирамо, одлучујемо оно што је најбоље за нашу породицу, шта год друштво о томе мислило. Ни да будемо рањиве, кад се тако осећамо.
Рањивост није срамота, врло често, она је пут ка излечењу.
Тако што ћемо, отворено и јасно, рећи шта нам је потребно и шта очекујемо. И нећемо се због тога ником извињавати.
И, а ово је можда најважније, тако што ћемо бити подршка свакој мами коју познајемо – да она уради то исто.
Јер, ако ћемо бити искрени, нико на овом свету није храбрији од мајке.