Preterana stidljivost predstavlja čest osećaj nelagode ili nervoze u društvenim situacijama, posebno u blizini nepoznatih ljudi ili u novim okruženjima. Obično uključuje samosvest i strah od osude ili odbacivanja, što stidljivim ljudima otežava započinjanje ili održavanje razgovora.
Svako je od nas doživeo makar jednom u svom životu stid u određenim situacijama. Međutim, kada je osećaj nelagode toliko intenzivan da narušava kvalitet života reč je o preteranoj stidljivosti.
Zašto se javlja preterana stidljivost?
Preterana stidljivost ima više uzroka. Naime, ono što može izazvati stidljivost kod nekih ljudi, ne mora biti uzročnik za druge. Ipak, postoje tri karakteristična pokretača.
Traumatska iskustva iz detinjstva su jedan od najčešćih uzročnika. Naročito ona koja potiču iz detinjstva. Na primer, zadirkivanje druge dece zbog izgleda ili hobija može dovesti do razvoja intenzivne stidljivosti.
Proživljavanje promene u vašoj porodičnoj dinamici, koje su izazvane razvodom roditelja ili gubitkom bliske osobe, takođe može dovesti do stidljivosti u odraslom dobu.
Ne treba zanemariti ni genetiku. To znači da postoje određeni nasleđeni faktori koji mogu povećati verovatnoću pojave preterane stidljivosti.
U većini slučajeva, preterana stidljivost je posledica uticaja sredine. Imati stroge roditelje koji su vam određivali sve što smete – i ne smete – da uradite kao dete, može vam otežati da izađete iz zone komfora kao odrasloj osobi. Ili, ako ste odrasli u nebezbednom okruženju, mogli biste se plašiti da se izložite u društvenim okruženjima.
Koje su ključne karakteristike preterane stidljivosti?
Preterana stidljivost donosi veliku svesnosti o sebi. Posebno o izgledu, postupcima i rečima. Osobe sa ovim problemom pažljivo prate svoje ponašanje, što može dovesti do povećane anksioznosti.
Karakteriše je i doživljavanje straha ili nervoze u društvenim okruženjima, kao što je upoznavanje novih ljudi, govor pred grupom ili učešće u razgovorima. U težim slučajevima ovaj strah se može preklapati sa simptomima socijalne anksioznosti.
Preterano stidljive osobe svode interakciju sa ljudima na minimum kako bi smanjili nelagodnost. Pojedini čak izbegavaju društvene situacije. Zbog toga ovim osobama može biti teško da steknu prijatelje, održe kontakt očima ili da se osećaju dovoljno samouvereno da razgovaraju u grupnim okruženjima.
Preterana stidljivost se ispoljava i fizičkim simptomima. To su, pre svega, crvenilo u licu, prekomerno znojenja, pa i drhtanje ili ubrzani rad srca kada se suoče sa društvenom interakcijom. Upravo ove fizičke reakcije čine da se u društvu ljudi stidljive osobe osećaju neprijatno.
Razlikovanje stidljivosti i anksioznosti
Ljudi često poistovećuju preteranu stidljivost i socijalnu anksioznost. Iako ovi pojmovi dele sličnosti i mogu se preklapati, prilično su različiti, te ih ne treba mešati.
Poremećaj socijalne anksioznosti je problem mentalnog zdravlja, dok preterana stidljivost nije. Socijalna anksioznost proizilazi iz straha od odbacivanja, kritike drugih i samokritike. Sa druge strane, stidljivi ljudi se mogu povući iz društevnog okruženja samo zbog nelagode koju osećaju.
Socijalna anksioznost dovodi do toga da ljudi imaju negativno viđenje sebe samih. Zato ne mogu da uživaju u društvenom životu. Nasuprot tome, stidljivost može učiniti ljude zabrinutim, ali ih ne ispunjava istim stresom kao anksioznost.
Razumevanje stidljivosti kod dece
Stidljivost nije nedostatak – to je temperamentalna karakteristika koja može imati i svoje prednosti. Stidljiva deca često su empatična, pažljiva posmatrači i duboki mislioci. Međutim, preterana stidljivost može ograničiti dete u:
– Uspostavljanju prijateljstava
– Učešću u školskim aktivnostima
– Izražavanju svojih potreba i želja
– Razvoju komunikacijskih veština
– Istraživanju novih prilika
Prepoznavanje znakova preterane stidljivosti
Preterano stidljivo dete može pokazivati sledeće ponašanje:
– Izbegavanje očnog kontakta
– Govor tihim glasom ili potpunu šutnju u društvu
– Skrivanje iza roditelja u socijalnim situacijama
– Odbijanje da učestvuje u grupnim aktivnostima
– Fizičke simptome anksioznosti (crvenilo, drhtanje, ubrzano disanje)
– Izuzetno dugo prilagođavanje na nove situacije
Strategije podrške
1. Stvorite sigurno okruženje kod kuće
Dom treba da bude mesto gde dete može biti potpuno opušteno i autentično. Ohrabrite otvorenu komunikaciju, slušajte bez osuđivanja i pokažite bezuslovnu ljubav. Kada se dete oseća sigurno kod kuće, lakše će graditi samopouzdanje.
2. Vežbajte društvene veštine kroz igru
Koristite igru uloga da vežbate različite društvene situacije. Možete simulirati predstavljanje novim ljudima, naručivanje hrane u restoranu ili učešće u razgovoru. Ova vežba u bezbednom okruženju može pomoći detetu da se oseti spremnijim za stvarne situacije.
3. Postupno izlaganje društvenim situacijama
Nemojte gurati dete u duboku vodu odjednom. Umesto toga, postupno ga izlažite društvenim situacijama. Počnite sa malim, kontrolisanim okruženjima i postupno prelazite na veće grupe i nove situacije.
4. Modelujte pozitivno društveno ponašanje
Deca uče posmatranjem. Pokazujte im kako se zdravo komunicira, kako se uspostavljaju prijateljstva i kako se rešavaju konflikti. Vaše ponašanje u društvenim situacijama biće njihov prvi vodič.
5. Fokusirajte se na jake strane
Umesto da se fokusirate na ono što dete ne može, istaknite njegove snage. Možda je odličan slušalac, kreativac ili ima duboko razumevanje za druge. Pomaganje detetu da prepozna svoje vrline može povećati samopouzdanje.
Čega treba da se klonite
Nemojte da:
– Označavate dete kao „stidljivo“ pred drugim ljudima
– Prisiljavate dete da se ponaša drugačije od svog prirodnog temperamenta
– Poredite ga sa manje stidljivom decom
– Kritikujete ili se sramite njegovog ponašanja
– Govorite umesto deteta u situacijama kada bi moglo da govori samo
Strpljenje je ključ
Prevazilaženje preterane stidljivosti je proces koji zahteva vreme, strpljenje i konzistentnost. Svaki mali korak napred treba da bude proslavljen, a nazadovanja treba da budu posmatrana kao prirodan deo procesa rasta.
Zapamtite da je cilj pomoći detetu da se oseti ugodno u svojoj koži i da razvije veštine potrebne za zadovoljavan život, a ne da promenite njegovu osnovnu prirodu. Sa vašom podrškom, razumevanjem i ljubavlju, preterano stidljivo dete može da nauči da se nosi sa izazovima i da razvije zdravo samopouzdanje.
Svako dete je jedinstveno, pa pristup prilagodite specifičnim potrebama vašeg deteta. Ako imate sumnje ili pitanja, uvek se obratite stručnjaku za dečiji razvoj.