Са све већим акцентом на важност искустава из детињства, лако је данас упасти у замку која се зове „претерано родитељство“.
Како да знате да претерујете и да сте „превише“ родитељски настројени? Клинички психолог Јудит Локе тврди да постоје два објашњења за „претерано родитељство“.
Према првој, родитељи могу, из добрих намера, претерано помагати детету, примера ради да уради домаћи задатак. Међутим, то може довести до тога да се дете бори да развије основне вештине.
Друго тумачење нам доноси родитеље који су „изузетно реактивни“. Дакле, родитељи који екстремно показују љубав, бригу, наклоност и уопште хвале дете. Међутим, ово „екстремно реаговање“ не подразумева само добар однос родитеља са дететом који се развија кроз посебно квалитетно проведено време. Више се може објаснити као однос у ком родитељ описује дете као свог најбољег пријатеља, хвали га у толикој мери да се дете не навикне на било какву конструктивну критику или му је потребно то редовно уверавање у виду похвале.
Локe је аутор књиге „Бонсаи дете“, која користи аналогију ове врсте дрвета да опише како одгајање детета у претерано заштићеном окружењу доводи до тога да оно не може да се носи и у стварном свету.
Дакле, како знате када идете предалеко као родитељ када покушавате да одредите савршено васпитање за своје дете?
„Изузетна реактивност“
Поред давања превише похвала, Локе наводи да постоје и други знаци који показују да родитељ превише реагује на сваку потребу детета, у настојању да га „учини срећним све време“.
Један од примера за претерано родитељство је да им се не даје простора да се досађују током школских распуста, покушавајући да све слободно време испуне активностима.
Још један пример „екстремне реактивности“ је веровање у све што дете каже. Међутим, према овој научници, родитељи не би требало да буду потпуно обесхрабрени сваки пут кад дете слаже.
„У одређеној мери, лагање код деце је заправо развој вештине сналажљивости, да на неки начин промените истину да вама одговара“, објаснила је Локе.
Ипак, веровање у све што дете каже може створити проблем. Примера ради, када дете дође из школе и тврди да је кажњено без разлога, родитељи су склони да поверују пре детету него наставнику.
Самопоштовање
До „претераног родитељства“ неретко долази и због савременог фокуса на томе да дете развије висок ниво самопоштовања. Очекује се да деца буду популарна, готово да није „дозвољено“ да буду стидљива.
Интервенције родитеља да покушају да ослободе дете стидљивости са очекивањем да ће испасти самопоуздано показале су и екстремну реактивност и захтевност, сугерише Лок.
Примери ових „интервенција“ могу бити да родитељ зове другог родитеља ако њихово дете није позвано на забаву или да се умеша када дете не уђе у спортски тим.
Изазови прилагођени узрасту
Желите да проверите да ли радите превише за своје дете као родитељ? Размислите да ли оно поседује вештине које имају друга деца истог узраста.
„Ако сва друга деца могу да иду у школски камп, а ваше дете не може, то је црвена заставица за вас да се запитате „Да ли ја радим превише за своје дете?“, каже Локе.
Према Јудит Локе постоји пет основних вештина које деца треба да развијају:
отпорност, саморегулација, сналажљивост, поштовање и одговорност.
А студија из 2012., чији је коаутор Лок, анкетирала је 128 професионалаца за родитељство о претераном родитељству. Недостатак отпорности, неадекватан развој животних вештина и преношење високе родитељске анксиозности, били су међу ефектима претераног родитељства које су испитаници у истраживању приметили код деце.
Враћајући се на аналогију бонсаија у својој књизи, Локе је рекла да на исти начин на који изложеност елементима може да учини дрво јачим, оно помаже деци да се суоче са изазовима који одговарају њиховом узрасту.
Дакле, родитељи треба да размишљају о томе како да помогну свом детету да помогне себи.
„Ваша улога као родитеља мора да постаје све мања како ваше дете напредује.“
