Sa sve većim akcentom na važnost iskustava iz detinjstva, lako je danas upasti u zamku koja se zove „preterano roditeljstvo“.
Kako da znate da preterujete i da ste „previše“ roditeljski nastrojeni? Klinički psiholog Judit Loke tvrdi da postoje dva objašnjenja za „preterano roditeljstvo“.
Prema prvoj, roditelji mogu, iz dobrih namera, preterano pomagati detetu, primera radi da uradi domaći zadatak. Međutim, to može dovesti do toga da se dete bori da razvije osnovne veštine.
Drugo tumačenje nam donosi roditelje koji su „izuzetno reaktivni“. Dakle, roditelji koji ekstremno pokazuju ljubav, brigu, naklonost i uopšte hvale dete. Međutim, ovo „ekstremno reagovanje“ ne podrazumeva samo dobar odnos roditelja sa detetom koji se razvija kroz posebno kvalitetno provedeno vreme. Više se može objasniti kao odnos u kom roditelj opisuje dete kao svog najboljeg prijatelja, hvali ga u tolikoj meri da se dete ne navikne na bilo kakvu konstruktivnu kritiku ili mu je potrebno to redovno uveravanje u vidu pohvale.
Loke je autor knjige „Bonsai dete“, koja koristi analogiju ove vrste drveta da opiše kako odgajanje deteta u preterano zaštićenom okruženju dovodi do toga da ono ne može da se nosi i u stvarnom svetu.
Dakle, kako znate kada idete predaleko kao roditelj kada pokušavate da odredite savršeno vaspitanje za svoje dete?
„Izuzetna reaktivnost“
Pored davanja previše pohvala, Loke navodi da postoje i drugi znaci koji pokazuju da roditelj previše reaguje na svaku potrebu deteta, u nastojanju da ga „učini srećnim sve vreme“.
Jedan od primera za preterano roditeljstvo je da im se ne daje prostora da se dosađuju tokom školskih raspusta, pokušavajući da sve slobodno vreme ispune aktivnostima.
Još jedan primer „ekstremne reaktivnosti“ je verovanje u sve što dete kaže. Međutim, prema ovoj naučnici, roditelji ne bi trebalo da budu potpuno obeshrabreni svaki put kad dete slaže.
„U određenoj meri, laganje kod dece je zapravo razvoj veštine snalažljivosti, da na neki način promenite istinu da vama odgovara“, objasnila je Loke.
Ipak, verovanje u sve što dete kaže može stvoriti problem. Primera radi, kada dete dođe iz škole i tvrdi da je kažnjeno bez razloga, roditelji su skloni da poveruju pre detetu nego nastavniku.
Samopoštovanje
Do „preteranog roditeljstva“ neretko dolazi i zbog savremenog fokusa na tome da dete razvije visok nivo samopoštovanja. Očekuje se da deca budu popularna, gotovo da nije „dozvoljeno“ da budu stidljiva.
Intervencije roditelja da pokušaju da oslobode dete stidljivosti sa očekivanjem da će ispasti samopouzdano pokazale su i ekstremnu reaktivnost i zahtevnost, sugeriše Lok.
Primeri ovih „intervencija“ mogu biti da roditelj zove drugog roditelja ako njihovo dete nije pozvano na zabavu ili da se umeša kada dete ne uđe u sportski tim.
Izazovi prilagođeni uzrastu
Želite da proverite da li radite previše za svoje dete kao roditelj? Razmislite da li ono poseduje veštine koje imaju druga deca istog uzrasta.
„Ako sva druga deca mogu da idu u školski kamp, a vaše dete ne može, to je crvena zastavica za vas da se zapitate „Da li ja radim previše za svoje dete?“, kaže Loke.
Prema Judit Loke postoji pet osnovnih veština koje deca treba da razvijaju:
otpornost, samoregulacija, snalažljivost, poštovanje i odgovornost.
A studija iz 2012., čiji je koautor Lok, anketirala je 128 profesionalaca za roditeljstvo o preteranom roditeljstvu. Nedostatak otpornosti, neadekvatan razvoj životnih veština i prenošenje visoke roditeljske anksioznosti, bili su među efektima preteranog roditeljstva koje su ispitanici u istraživanju primetili kod dece.
Vraćajući se na analogiju bonsaija u svojoj knjizi, Loke je rekla da na isti način na koji izloženost elementima može da učini drvo jačim, ono pomaže deci da se suoče sa izazovima koji odgovaraju njihovom uzrastu.
Dakle, roditelji treba da razmišljaju o tome kako da pomognu svom detetu da pomogne sebi.
„Vaša uloga kao roditelja mora da postaje sve manja kako vaše dete napreduje.“
