“Znate onu čuvenu – Videćeš ti kad budeš bila majka? To mi je oduvek izgledalo kao neka kletva. Zar majčinstvo nije nešto najlepše na svetu? Jeste, ali je i teško.” Pročitajte šta je jednu mamu navelo da promeni mišljenje o majčinstvu.
Samohrana mama i blogerka Laura Lifšic objasnila je zbog čega je sve osuđivala mnoge roditelje, ali i kako je promenila svoj pristup prema deci:
“Imala sam 30 godina kada sam ugledala majku trogodišnjeg dečaka, kojeg je ona izvela napolje u sred zime – bez cipela. Sedeo je u korpi za namirnice dok je njegova majka kupovala.
U sred zime bez obuće… Zapitala sam se šta ona misli? U sebi sam je osudila. Toliko sam se iznervirala da sam ostavila svoju korpusa namirnicama u radnji i izašla napolje da se smirim.
Ja se ovako nikad ne bih ponela kao majka.
Bilo je divno letnje veče, kada smo moj tadašnji muž i ja izašli na večeru. Pored nas je sedela porodica sa malom četvorogodišnjom devojčicom koja je bila veoma glasna i nemirna. Svi oko nje su mislili da je neodoljiva, osim mene. Izluđivala me je pomisao da dete može da bude toliko bučno i nemirno. Ovo je trebalo da bude mirna, romantična večera, a ne dečije igralište.
Razmišljala sam kako bih mogla da ućutkam to dete. Neko strašilo bi dobro došlo. Ili da mu kažem da je Miki Maus na parkingu.
Zašto roditelji moraju da dovode svoju decu u restorane za odrasle?
Ja se ovako nikad ne bih ponela kao majka.
Gledajući majku koja daje lizalicu uplakanom detetu dok čekaju kod lekara pomislila sam: “Zašto jednostavno detetu ne objasni da mora da prestane sa plakanjem. Umesto toga, ona ga podmićuje lizalicom i na taj način od njega pravi razmaženo derište!”
Odmahnula sam glavom.
Ja se ovako nikad ne bih ponela kao majka.
Sećam se da mi je jednom prilikom roditelj mog učenika rekao: “Naš Majkll obožava da sa nama spava u krevetu. Skoro svake večeri. Ne znamo kako da ga odviknemo od toga.”
Zaboga! Klinac je već predškolac, zar ne bi trebalo da je već odavno u svojoj sobi, u svom krevetu? Kako ovi ljudi uopšte upražnjavaju seks?
Ponovo sam odmahnula glavom.
Ja se ovako nikad ne bih ponela kao majka.
Zapravo, ja sam zaboravila da kažem svetu da ja ne znam ništa o roditeljstvu. Svima onima kojima sam zamerila kako ne znaju da se ophode prema svojoj deci, želim samo da kažem:
Žao mi je!
Neke stvari postanu jasnije tek kada i sami postanemo roditelji. Znate onu čuvenu – “Videćeš ti kad budeš bila majka”. To mi je oduvek izgledalo kao neka kletva. Zar majčinstvo nije nešto najlepše na svetu. Jeste, ali je zaista i teško.
Četiri godine kasnije trebalo je da odem sa prijateljima u restoran na večeru. Sa mnom je pošla i moja dvogodišnja devojčica, s obzirom da te večeri nisam mogla da pronađem apsolutno nikog ko bi je pričuvao.
I šta je ona uradila? Postala je nemirna, ustala je i počela da skače okolo, jurca oko stolova, zapitkuje, povremeno plače…
Da ne spominjemo da je celu jednu godinu spavala sa mnom, jer nisam znala kako da je nateram da spava sama. Žalila sam se sestri kako ne znam kako da vaspitam i da promenim dete.
Sada kada ima već četiri godine i dalje ponekad spava sa mnom.
U svakoj situaciji sam videla sebe pre pet godina kada bih oštro osuđivala druge roditelje koji su pogrešno postupali sa svojom decom. Sve se menja. Sada više ne osuđujem.
Karma je čudo. Sve se vraća, zar ne?
Izvor: devetmeseci.net