Пријемни испити на факултетима показали да ђаци са свим петицама често не оправдају успех из школе

17 јула, 2020

Најбољи ученици, који у сва четири разреда средње школе имају све петице, што им приликом уписа на факултет доноси максималних 40 бодова, на пријемном испиту често не оправдају блиставе оцене. Само ретки вуковци на пријемном освоје максималних 60 поена, а није мало ни оних који остају испод црте и уписују самофинансирајуће студије.

Foto: Canva

Има и оних који из средње школе донесу све петице, али на провери знања освоје – нула поена. То се ове године догодило на Факултету организационих наука, где су чак четири вуковца на пријемном остала без иједног бода.

– Код нас се пријавило 375 вуковаца. Међу њима је 12 одсто оних који су имали мање од 30 одсто урађеног пријемног, а само њих 37 одсто је оправдало оцене из средње школе – каже нам проф. др Милан Мартић, председник Савета ФОН.

Светли примери су, истиче он, ђаци из Десете гимназије, затим из “Михајла Пупина” и из крушевачке гимназије, док су се најлошије показала деца из врањске гимназије “Бора Станковић”, јер је од 10 вуковаца само троје оправдало бодове из средње школе.

Одликаши се нису прославили ни на пријемном испиту на Медицинском факултету, где чак 38 вуковаца није положило пријемни испит, а најслабији од њих имао је само шест бодова из биологије и хемије од могућих 60. Било је и оних који су освојили нешто више бодова из ова два предмета – по 14, 15, 16… То је недопустиво мали број с обзиром на то да су из тих предмета у средњој школи имали све петице.

Улога дражавне матуре

Просветне власти сматрају да ће увођење државне матуре за средњошколце, планирано за 2022. годину, потиснути недостатке садашњег учења за оцене, те да ће та матура омогућити да знање дође до изражаја. Међутим, декани високошколских установа сматрају да ће и тада бити неопходна додатна провера знања, те да пријемне испите не треба укидати.

Муке са знањем на пријемном имају вуковци и на Економском факултету.

– Већ годинама постоји тај проблем, вуковци су све слабији, па матуранти са свим петицама не успеју да се упишу на буџет – каже нам проф. др Бранислав Боричић, декан Економског факултета.

Ђаци који су врлодобри, како каже Боричић, покажу добре резултате на пријемном и успевају да дохвате пласман који подразумева студије о трошку државе.

– Пријемни испити су зато важни јер пружају шансу ученицима који нису вуковци да покажу знање. Отуд је и однос бодова приликом уписа – 40 бодова из школе и 60 поена са пријемног. Он гарантује упис онима који покажу знање – сматра проф. Боричић.

На Пољопривредном факултету ове године пријавило се више вуковаца него обично и, како каже декан проф. др Душан Живковић, сви су се уписали на буџет.

– Пријемни код нас није превише тежак, јер желимо да привучемо што више кандидата – наглашава проф. Живковић.

Фото Н.Скендерија
Он, међутим, наглашава и да добре резултате постижу и деца са врлодобрим или добрим успехом, а посебно истиче да бруцоши који се упишу из слабијих школа, као што су пољопривредена или ветеринарска, током студија покажу веома добре резултате.

Зашто петице из књижице не прати и знање на највишем нивоу, питали смо Александра Маркова из Форума београдских гимназија.Вукова диплома је девалвирана. Све је присутније осипање знања, фаворизују се оцене. Родитељи притискају наставнике који иду линијом мањег отпора и дају веће оцене, како би избегли проблеме попут просветне инспекције или притиске директора – појашњава Марков. Питање је, каже он, да ли су нам оцене неопходне и да ли би можда требало променити систем оцењивања.

Извор: Новости

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама