KOME ZAKON LEŽI U TOPUZU…
Povodom predloga Zakona o radu, Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije rekao je:
– Ako pravimo paralelu sadašnjih rešenja i izmena koje se predlažu, u praksi bi to za zaposlene značilo da će umesto 
12 primiti 10,5 zarada. Koristeći vremeplov, napravila sam kratak scenario događaja u Srbiji, ukoliko bi predloženi zakon bio usvojen. I evo šta su rekli ljudi koji su imali šta da kažu još kadgod: J. J. Zmaj dao je praktične savete građanima za primenu ovog zakona:
,, Samo neka budu verni,
Nek vojuju o svom kruhu,
Neka ćute i nek žmure,
Nek plaćaju juhuhuhu.”
Kad je zakon zaživeo, desilo se sledeće:
,,Poslušni su Jututunci,
Plaćali su juhuhuhu,
Ćutali su, žmurili su,
Vojevali o svom kruhu.”
Na to se nadovezala Desanka Maksimović:
,,I svi umrli u istom danu…”
Njegoš kao Njegoš, reče samo:
,,Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom.”
Sigurna sam da Njegoš, iako je bio veliki mislilac, nije mogao pretpostaviti da ću ga citirati na dvestagodišnjicu njegovog rođenja, i to povodom donošenja novog Zakona o Radu. Rad, imenica koja zaista zaslužuje da bude napisana velikim slovom, degradira se već duže vreme, kao što se degradira i radnička klasa. Vreme joj je da izumre. Dakle, ideja Druge internacionale definitivno treba da zamre, i da se lepo vratimo u vreme nastanka demokratije, u robovlasničko društvo. No, kad malo bolje razmislim, to daje odličan šlagvort za razradu ovog što na početku reče LJ. Orbović.
Ako se vratimo u vreme nastanka demokratije, moći ćemo da primenimo prvobitni rimski kalendar, koji je imao deset meseci. On je izgledao ovako:
• Martius (31 dan)
• Aprilis (30)
• Maius (31)
• Iunius (30)
• Quintilis (31)
• Sextilis (30)
• September (30)
• October (31)
• November (30)
• December (30)
Kalendarska godina je trajala 304 dana, a 61 dan zime nije bio obuhvaćen kalendarom. Ako bismo to učinili, deset ipo plata bi nam bile dovoljne, čak bismo profitirali s pola plate! Pola plate bi nam došlo kao regres! Ostaje samo pitanje šta sa zimskim danima, koje ne bismo računali. No, to je svakako zima, a kako smo naučili da ćutimo i žmurimo, ne bi nam teško palo da naučimo da prespavamo zimu. Ako mogu medvedi, što ne bismo mogli i mi?
Ovaj tekst je vrsta moje pobune protiv predloženog zakona.
No, ne znam da li sam sama u ovome, pa opet uzeh vremeplov, da pitam Protagoru, šta će narod reći na zakon.
On reče: ,,Što se tiče naroda, on ništa ne vidi, nego samo ponavlja ono što mu vođi kažu”.
Idi, Protagora, u … sofiste!
Ali, ja ne mogu da ćutim! Moram ponovo popričati sa Zmajem:
„Malo nas je koj’ bi smeli” —
—„Al’ vas jaka sila kreće!”
„Zar ko može stići celi?”
— „Ko posumnja nikad neće!”
– Zmaj je, ipak, ZMAJ! Gde on stade, ja ću produžiti…
Ivana Bošnjak Bošnjak