Pritisak da se učeniku popravi ocena tretirati kao mobing

jul 22, 2014

Nerealno ocenjivanje, tj. praksa poklanjanja ocena jedan od najvećih problema našeg prosvetnog sistema, mnogi su me pitali kako bih ja rešio taj problem.  Ovde izdvajam samo deo koji se tiče reforme institucija koje mogu da eliminišu ili ublaže poklanjanje ocena u školama.
Predlažem promene tri institucije.
1.  Nastavnici moraju da budu “suvereni” u odlučivanju. Sadašnje rešenje podrazumeva da odeljensko veće može da preinači svaku ocenu predmetnog nastavnika. Znajući da svaka ocena može da im bude promenjena mimo njihove volje, nastavnici se sami prilagođavaju očekivanjima roditelja ostalih nastavnika, i — poklanjaju ocene. Kada bi znali da to nije moguće, deo nastavnika bi ocenjivao realnije.
2. Pritisak na nastavnike da poklanjaju ocene je sada praktično besplatan. To ohrabruje roditelje da vrše pritisak da bi deci poboljšali životne šanse. Pretpostavite, međutim, da se pritisak, ma od koga dolazio, tretira kao mobing i bude podložan pravnoj sankciji. Kada bi roditelji, nastavnici ili direktori škola posle svakog pristiska na predmetnog nastavnika bili suočeni sa sankcijom za mobing, krug ljudi koji vrši pritisak na nastavnike bi se suzio.
3. Na kraju školovanja svake generacije može se uporediti prosečna ocena svakog đaka iz osnovne škole sa ocenom dobijenom na maloj maturi. Nastavnici škola u kojima se pokaže srednje jaka korelacija između ove dve ocene za većinu đaka dobijaju nagradu u vidu vanrednog povećanja zarade. Ostale škole ostaju bez povećanja. Sa ovakvim sistemom svi nastavnici imaju podsticaj da realno ocenjuju, bez obzira na to da li đaku treba da daju dvojku ili peticu. Važno je da svaka ocena bude realna da bi prosečna ocena svakog đaka bila što bliža oceni dobijenoj na maloj maturi. Time se kod nastavnika stvara dodatni interes da se odupru pritisku koji se vrši kako na njih, tako i na druge.
Čuo sam i primedbe kako poklanjanje ocena u školama nije problem. Takvo razmišljanje je pogrešno. Poklanjanje ocena stvara osnov za negativnu selekciju u društvu. Kada nekome date veću ocenu od one koju zaslužuje, indirektno mu sugerišete da je uspeh bez truda i rad moguć. Još važnije, nekome ko vredi manje ste dali potvrdu da vredi više. Ako se takva praksa nastavi i kroz kasnije školovanje, dolazi se do sledećeg ishoda: umesto da najzahtevnije i najodgovornije poslove obavljaju najkvalitetniji pojedinci, negativna selekcija omogućava ispodprosečnima i nezainteresovanima da „laktanjem“ zauzmu važnije pozicije u zdravstvu, sudstvu, kulturi, umetnosti, politici, privredi, sportu itd. To „istiskuje“ iz sistema one vrednije i kvalitetnije. Ovi drugi su na kraju prinuđeni da svoju sreću potraže u nekim drugim društvima koja više cene trud od poklanjanja ocena, i kvalitet od laktanja.

IZVOR: dusanpavlovic.in.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


19 komentara na "Pritisak da se učeniku popravi ocena tretirati kao mobing

  1. vesna kaže:

    Ako djeca imaju lose ocijene to znaci da su nastavnici losi. Nastavnici I ucitelji su losi jer ih nije briga za djecije znanje, ne trude se da djak nauci. Znaci da nastavnici I ucitelji ne rade svoj posao.

    1. matematicar kaže:

      Mene bi bilo sramota tih reci. Ja sam mlad nastavnik koji se iscrpi posle svakog casa bas zbog dece koja hoce da uce ali ima onih koji jednostavno nece da slusaju ili pisu a kamoli da uce pa makar im ja placao unenje subim zlatom ali zato kasnije me jure i tbrde da oni uce, rade itd… I na mom fakultetu bilo je studenata koji nisu hteli da uce pa niko nije rekao vidi kako je on los profesor ili ne daj Boze da je vrsio pritisak.

      1. nesto bih dodala kaže:

        Verovatno vam je poznato da su npr. predavanja nekih profesora vrlo posecena, pri tom ne mislim na one koji ucenjuju studente, za razliku od drugih. Naravno, ne govorim o vama, prosto verovacu vam na rec da se trudite i svaka cast ako je to zaista tako, ali tu decu treba motivisati, zainteresovati.
        Sto se tice poklanjanja ocena mislim da je to suludo.

    2. Mirjana kaže:

      A ista ta deca, budući pametniji od svojih roditelja, slušajući svakodnevno ovakve komentare, “u brk” kažu svojim nastavnicima da su svesni toga da im “mora” dati 2. Tako dobismo pune škole onih koji u istu dodju da se malo druže, ogreju, dobiju besplatnu užinu i sve dvojke. Onda dvojke traže trojke i tako redom! I opet ti dodje neka mama, koja ne zna jedno dete da vaspita bez pruta, i očekuje da ti animiraš 30 takvih, inače si loš. E, dragi roditelji, trebalo bi stvarno da svi nastavnici rade bolje svoj posao, te vas svakodnevno prijavljuju socijalnoj službi, za svake batine i ostale vrste iživaljavanja nad svojim detetom, a Boga mi i za nebrigu o istom- da nam ne bi oni koji nisu svesku sopstvenom detetu pregledali, solili pamet o tome kako smo mi krivi za njihov neuspeh!

      1. Iva kaže:

        Bravo! Svaka reč Vam je na mestu.

    3. JOVANA kaže:

      Ovaj komentar zaista nema smisla. Nastavnici i učitelji su tu da nauče Vašu decu, ali ako deca to ne žele, onda tu mogu da pomognu roditelji. Nažalost, roditelji sa stavom koji Vi imate, “napune” deci glavu da nastavnici ne rade ništa, i onda to dete sa takvim stavom ide u školu. Ne interesuje ga ništa, zato što ima podršku svog roditelja da ukoliko ništa ne nauči to nije do njega, već je učitelj ili nastavnik kriv za njegov neuspeh ili neznanje. Nemam lepe reči za ovakve stavove i komentare.

    4. Žiža kaže:

      Bravo! Kad vi roditelji uradite ‘svoj posao’ do polaska deteta u školu odlično tada učitelji i nastavnici ne gube vreme da ih nauče elementarnoj kulturi. Da li zaista mislite da bez rada kući i slušanja na času detetu učitelj ili nastavnik može da ‘utuvi u glavu’ znanje????

    5. Slavica kaže:

      Podrzavam nastavnike,za uspeh je zasluzan ucenik u 90% slucajeva. Radom I trudom treba zasluziti uspeh. Zbog ovakvog razmisljanja mi smo tu gde jesmo. Zato nam danas drzavu vode,I na rukovodecim mestima su nesposobni I polupismeni ljudi,jer misle da su Bogom dani,a ne zato sto su sposobni za posao koji obavljaju.
      Nastavnici I profesori su obespravljeni,I to je velika tuga za nas kao drustvo. Skolovani I obrazovani ljudi su danas na birou ili rade poslove za koje su primorani da rade,jer nemaju sansu od ovih parazita kojima je uspeh poklanjan.
      Neretko su primorani I da izlazi traze u drugim zemljama gde ce biti postovani kao sto I zasluzuju.

    6. Ana kaže:

      Vesna, je l’ to znači da ako profesor na fakultetu obori studenta jer nije znao da je on loš profesor ili da student nije naučio?

  2. vesna kaže:

    jer su oni placeni da nauce djete I da se trude u tome. Nazalost vecina samo radi da bi strpalo platu u dzep.

    1. Ljubiša kaže:

      Vesna ovo što pričate je čista besmislica. Ili niste radili u školi ili ne violite školu ili radite da otaljate posao. Takvih nam ne treba

  3. Rajko kaže:

    Veoma savremeni predlozi. Još jedna ideja za rešavanje je prepisivanje. Znači nerealno znanje na osnovu prepisivanja. Masovna pojava, još od 2 razreda. Negativna pojava po društvo. Pravimo time loše ljude. Sistemski problem, znači potrebno je sistemski rešavati, a ne nastavnik da bude inspektor i da se bori sa celim odeljenjem. Moj odgovor je Kamera koja stoji pozadi i snima samo na pismenim zadacima. Materijal pregleda nadležni za to i o sumljivim radovima obaveštava prednetnog nastavnika.
    Još jedan moj predlog je da znanje – gradivo treba da bude povezano u okviru 1 časa, a zatim u okviru 1 semestra. Deca uče napamet upravo iz tih razloga. Veliki obim gradiba, malo povezivanja. Prost primer: Uče dužinu, nisam primetio da je neki nastavnik iskoristio priliku da pokaže da je to 1 dimenzija, da dodavanjem još jedne dimenzije dobijamo površinu, a da dovanjem … dobijamo zapreminu i nema više – kraj. To se zove geštalt ili celina.
    Dodajem i to da su nam škole korumpirane u pogledu eskurzija, izleta. Bukvalno niko ne gleda od onih koji to treba da gledaju kvalitet, odnosno pravljenje zdrave nacije. Vrh škole gleda samo svoj uski interes i to prolazi decenijama. Inspekcije ne rade svoj posao. Tu prazninu plate roditelji, deca izgube, a dobiju nazad preko neke ocene koju ne zaslužuju. Gledajući u masi stvari svi gube osim organizatora takvog posla. Pogledajte samo šta nauče deca u vrtiću u npr. Belgiji. Čak da spremaju i jelo. Bojim se da se naša deca okreću drugim autoritetima jer ih nemaju u školi i kod kuće. A to je kraj jedne zdrave nacije.

  4. komsinica kaže:

    Kao mobing treba tretirati i kada ucitelj posalje cedulju roditelju-vezbajte vise citanje ili sl. sa detetom ili kada na razrednom sastanku kaze-morate vise da vezbate sa decom to i to nisam zadovoljna!
    Prica mi komsinica, moji jos ne idu u skolu, a prosto strepim od te skole. Sve se svelo na bubacenje, ponavljanje procitanog i jurenje petica. Pa da li su te petice najbitnije u zivotu? Jadna deca, od prvog razreda ih pritiska sto sistem, sto takmicarski nastrojeni roditelji.

    1. ucitelj kaže:

      Uz duzno postovanje,
      onda bi trebalo da kao mobing tretirate i savet lekara da pijete lekove/budete na dijeti/vise se bavite fizickom aktivnoscu, jer vam se to mozda ne radi. Ali ne, lekara postujete i uvazavate njegovo strucno misljenje. Zasto se sa istim postovanjem ne odnosite prema savetu ucitelja da treba vise da vezbate citanje/matematiku/pisanje sa svojim detetom? Zar ucitelj nema dobrobit vase deteta u vidu kada vam to predlaze?
      Vi imate nerealna ocekivanja od naseg skolskog sistema. On je tako koncipiran da se oslanja na domaci zadatak. Sada nije vreme i mesto za raspravu da li je to dobro ili lose. Za sada je tako i morate prihvatiti da je domaci zadatak i rad kod kuce neophodan.

      1. ponovo ja kaže:

        Konkretno-komsinica ima troje dece, dvoje su skolarci, i stalan posao, plus nepokretnu svekrvu. Naravno da se trudi da provezba sa decom skolsko gradivo, ali zahtevati od roditelja da r a de i uciteljski pisao, slati konstantno nekakve cedulje, pa molim vas. Moji roditelji nisu ucili sa mnom, imala sam divnog, predivno ucitelja, strogog ali pravednog i pozrtvovanog. Drzao nam je i dopunske casove, znate, pritom kuci zena, dvoje male dece,… Najlakse je ispredavati i reci naucite kuci. To je bila, u sustini, poenta mog komentara. Sve najbolje!

        1. ucitelj kaže:

          Posto ste sami rekli da Vasa deca jos ne idu u skolu,
          predlozio bih da sacekate i da donesete svoj sud o tome da li su zahtevi ucitelja opravdani ili ne kada Vasa deca budu skolarci.
          Zatim, sami ste rekli da su deca optrecena i ambicioznim roditeljima. Mozda je i komsinica jedna od tih?
          Malo koji ucitelj zahteva od roditelja da rade njegov posao. On podseca roditelje na njihov udeo u obrazovanju ucenika.Uzimimo dete koje ide u prvi razred. Da bi tecno naucilo da cita, dete mora svakodnevno da cita glasno neko vreme (nekoj deci je potrebno manje, nekoj vise). Da li mislite da je moguce da svako dete na casu cita dovoljno dugo da uvezba citanje?
          Ja sam imao divnu, pozrtvovanu uciteljicu i radio sam kod kuce, ucio i vezbao. Deci drzim i dopunsku nastavu. Ali moj rad je samo deo uspeha deteta. Jedan deo odgovornosti je na roditeljima. ucitelj moze da salje cedulje i da ih podseca, ali roditelji ne moraju da rade sa detetom ako nece. To je njihov izbor.

    2. ja kaže:

      radim sa decom verujte da ima 3 vrste roditelja oni koji rade deci domaci da ih skinu svrata, oni koji uopste ne vode brigu o deci skoli ili domacem i oni koji rade sa decom. zapitajte se koja deca ce napredovati i sa kojom decom lakse rade ucitelji

  5. ja kaže:

    Mislim da poklanjanje ocena treba kazniti,ali problem je sledeci sto pojedini nastavnici imaju u vidu polozaj roditelja dece kojima poklanjaju ocene i zato ih i daju da bi izbegli probleme.

  6. Natasa kaže:

    Ako imate sistem u kojem dominaraju “sve petice” a deci se uspricava znanje privatno da bi dobili i bili svi isti onda tu niko i nista ne valja osim one male grupica samostalne i vredne dece (5%) koja bi bila izuzetna u svakom sistemu.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama