Model kombinovane nastave u većem delu prepisan je od nekih zemalja Zapada. Ovo nije samo po sebi problem, jer smo mi iza njih bar 100 godina. Problem je u diskriminaciji nastavnika, pa otud i moje pitanje – zašto i nama nije data mogućnost da se opredelimo da li ćemo da držimo nastavu na daljinu ili da idemo u školu? Na Zapadu je ta mogućnost postojala. Decu opterećivati odgovornostima koje nemaju stariji deluje krajnje neozbiljno i veoma neodgovorno.
Ako se ja u školi zarazim i zarazim supruga dijabetičara, šta onda? Kriviću dete koje me je zarazilo?!
Norma nastavnika prema predloženom kombinovanom modelu iznosi 133% samo u školi, ne računajući rad sa učenicima na daljinu. Dalje, ukoliko nastavnik ispituje učenika koji je pratio nastavu na TV, naglašeno je da je odgovornost roditelja kad bude učenik odgovarao koju ocenu dobije. To je jedan potez ,,da se zaštite nastavnici“, a u stvarnosti biće ovako: učenici koji prate samo TV nastavu doći će da odgovaraju i ukoliko ne dobiju željenu ocenu, neki od njih će izgovore tražiti u tome da to nije bilo na TV-u, pa će krenuti opet inspekcije, provere i slično. Dakle, i nastavnici su obavezni da pažljivo prate TV nastavu i da onako ,,štreberski“ ne zaborave gde je tačka a gde zarez, kako bi u skladu s tim organizovali ocenjivanje đaka koji prate ovaj vid nastave.
Pitanje o nastavnim sredstvima koja sami obezbeđujemo neću ni postavljati jer su već postavljena milion puta. Pitam se samo – da li ćemo izdržati? Popadaćemo od rada, ali nikome, kao i do sada, nije palo na pamet ni da nas zaštiti od nekih medija koji ,,hrane“ roditelje mržnjom, zavađaju nas i roditelje umanjujući i ismevajući naš rad. A svi mi, kao ,,obični“ ljudi zbog mnogobrojnih nametnutih poslova nemamo vremena da realno sagledamo situaciju.
Sledeće, veoma bitno, dežurstvo u školi – zamislite da u toku časa, samo nekoliko đaka, iz par odeljenja po jedno, ode u toalet. Kako ispratiti da li se poštuju bezbedonosne mere?
Mislim da, kad se uzmu u obzir svi bezbedonosni razlozi i svi troškovi, najbezbednija i nastava u kojoj ima najmanje troškova je nastava na daljinu. Umesto plaćanja svih tih dezinfekcionih sredstava i sprovođenja mera, preusmerite ta sredstava na ugrožene porodice i obezbedite toj deci nesmetani rad!
Nastava na daljinu nije idealna, ali može da se uradi bolje.
Problemi nastave na daljinu sa mogućim rešenjima
Nema interakcije
Rešenje: Koristite platforme poput Zoom-a ili slično, a ako je vam je jednostavne – Skajp ili Vajber ili bilo šta drugo što može obezbediti interakciju sa decom. I zaista, dosta više izgovora da nismo ni vešti ni stručni – mnogi imaju naloge na više različitih društvenih mreža pa im za to nije bila potrebna obuka, nego hajde sad, da se služimo demagogijom koja ne vodi ničemu.
Radno vreme roditelja
Roditelji imaju svoj posao, a i oni koji nemaju, nisu dužni i ne treba treba da se posvete izradi domaćih zadataka ili još gore predavanju detetu. Objasnite roditeljima da je njihov zadatak samo da pošalju zadatke koje je dete uradilo, definišite svoje radno vreme kao u školi kad vi radite i tad im šaljite povratne informacije, a roditelj šalje radove ili postavlja pitanja na mejl ili platformu kad on može. Na taj način svi se uklapamo i niko nije pod pritiskom.
Predavanja se mogu odvijati i putem platformi koja nisu u realnom vremenu da bi deca i roditelji mogli da se prilagode kad im odgovara da to prate. Sve što nije jasno neka roditelji pošalju nastavniku na mejl i onda individualno u dogovoru sa roditeljima zakazati dodatnu ili dopunsku nastavu sa detetom/decom.
Ispitivanje
Poželjna je platforma u realnom vremenu, bilo koja koja obezbeđuje taj uslov u dogovoru sa roditeljima (Zum, Skajp, Vajber).
Zaista vas molim sve, i roditelje i nastavnike, pustite prepucavanja preko društvenih mreža jer sve dok se prepucavamo dobićemo ovakva rešenja za ,,naše dobro“. Zauzmimo zajednički stav i dobro razmislimo šta hoćemo umesto što kukamo da ništa ne valja! Imajte u vidu zdravlje i imajte u vidu da neke države zapada razmišljaju samo o nastavi na daljinu od nove školske godine, ne zato što je ona dobra već zato što je nužna pod datim okolnostima, iako kad uzmemo u obzir njihov mentalitet, disciplinu i higijenske uslove, oni mogu da sprovedu i nastavu u školi, ali se bojim da mi to ne možemo.
Da li treba ljudi da plate životom da se uverimo?!
Autor: Sanja Simić de Graf