Проблеми предшколских установа: Програм “Године узлета” не може се изводити у нашим условима где групе броје по 30 деце

Четворогодишњи дечак из Владичиног Хана преминуо је у вечерњим сатима 27. децембра након што је у вртићу прогутао жир. Према последњим званичним информацијама о случају, тужилаштво у том граду покренуће поступак против дежурне васпитачице због кривичног дела “напуштање немоћног лица”.

Председница Одбора предшколских установа Гранског синдиката просветних радника Србије “Независност” Сузана Лазаревић коментарисала је за Телеграф да деца тог узраста још увек не разликују шта сме, шта не сме, да четворогодишњаци нису предвидиви, да је велика туга стручних радника за преминулим дететом и његовом породицом, али и за колегиницом, која ће независно од евентуалне кривице морати да проведе век имајући овај догађај на уму. Она је истакла рекла да су бројне околности допринеле томе да се трагедија догоди.

Она је упозорила да су групе деце у вртићу превелике и да је инспекција немоћна да их смањи на предвиђене оквире.

Даље је рекла да је дете узело жир са јелке и да исти ту није био случајно.

– Као што школа има одређене области које обрађује са децом, тако имамо и ми у вртићу. Ово је прво био пилот програм. Он је УНИЦЕФ-ов и мислим да није прилагођен нашем поднебљу. Колегинице које треба да спроводе тај програм, а ту спадају и медицинске сестре које раде у вртићу, нико није питао да ли може и да ли треба нешто мењати у старом програму – казала је Лазаревић додајући да су теоретичари дали свој суд, али да практичари нису добили прилику да се изјасне.

Нови програм рада

Програм “Године узлета”, Нове основе програма предшколског васпитања и образовања и започет је крајем прошле деценије овог века.

– Није проблем са програмом, него са бројем деце укључене у тај програм. Кукуруз, пиринач, јута… Ризично за децу тог узраста. Струка каже да све то може, али не са толиким броје деце и не са таквом коцепцијом предшколских установа и радних соба. Простор је у реду, али ако један васпитач може да ради са петоро деце то што нове основе захтевају, онда је то ок. Али је просто немогуће испратити рад у групи са 25 и више – каже она и додаје:

Објашњава да су деца била у сусрету са грубим материјалима.

– Ту су шрафови, холшрафови, ексери, чекићи, тесле, клешта, све треба да имам у соби и да буде доступно детету од кад дође у вртић док не крене кући.”, објашњава истичући пример Словеније у којој се на петоро деце нађе један васпитач и где јој се чини могућим овакав програм спровести без ризика – каже.

Додаје да су васпитачи на обукама били у прилици да се пожале, али да разумевање надлежних нису добили.

– Одговор је отприлике да смо ми професионалци и да треба да предвидимо сваку дечију реакцију. Ово тренутно ништа није безбедно.

Људи оштри у коментарима

Родитељи деце деце предшколског узраста или чак васпитачи оштри су у коментарима у вези са овим догађајем.

– Увођење рада по новим основама сву децу доводи у велику опасност. И што је најтужније, мало их чему паметном може научити. Поднаслов њихових основа је да деца сама бирају када, шта и где желе да раде и истражују. Што је апсурдно јер су у том узрасту незрели и несвесни опасности од експериментисања у истраживању нових непознатих садржаја. Од васпитача се очекује да буду посматрачи и да прате дечије жеље и интересовања, али да се не мешају. По мом мишљењу, почиње низ уништених генерација – гласи један.

Без пружања хитне помоћи

О околностима конкретног случаја Лазаревић из синдиката рекла је и да је у телевизијском укључењу открила да су васпитачима руке везане када је у питању пружање помоћи.

– У студију је био један доктор, наводи те овај захват, те онај. Питала сам: ‘Докторе, да ли ви знате да је београдска хитна помоћ пре пар година код нас држала обуку и да ја као васпитач не смем ништа да предузмем кад се нешто деси, јер ја нисам стручно лице?’ По протоколу је да позовем хитну помоћ и да забележим догађај у свесци код сестре на тријажи. Чак ни сестра на тријажи не сме да ради, јер ми нисмо стручна лица и обучена за давање такве помоћи – каже она, додајући:

– Новинарка пита: ‘Шта сад? Ви стојите тако и гледате скрштених руку?’ Ја кажем таман посла, али везане су ми руке, и ако колегиница није реаговала никако, а мислим да није, то је за њу плус у свој овој несрећи јер неће бити терећења за неадекватно пружање помоћи”, казала нам је у разговору још с краја прошле године, још увек не знајући за информације о покретању поступка против васпитачице ни појединости тужбе – наводи.

Извор: Телеграф