Драгоцени савети психолога родитељима школараца: Никад не питајте да ли има домаћи, не пожурујте их да не закасне у школу, не претерујте с додатним активностима

Прочитајте савете за родитеље школараца које даје познати амерички психолог и аутор више од 40 књига, Кевин Леман. Др Кевин Леман је међународно познати психолог, радијска и телевизијска личност и говорник, члан Удружења америчких психолога.

Foto: Canva

Др Кевин Леман је међународно познати психолог, радијска и телевизијска личност и говорник, члан Удружења америчких психолога. Аутор је преко 30 Тајмсових бестселера и награђених књига, и учествовао је у свим најгледанијим америчким радио и телевизијским програмима.

Ево неколико његових најпознатијих савета за родитеље школске деце:

Никада не питајте дете да ли има домаћи задатак. Створите такву атмосферу у породици да дете зна да очекујете да има добар успех у школи и даје све од себе, али да је само одговорно за своје обавезе, као што су домаћи задаци. Наравно, уколико дете не испуњава своје школске обавезе и то се одражава на успех, ускратићете му разне привилегије као што су изласци, дружења, рођендани, играње на рачунару или одлазак у биоскоп.

Престаните да будите децу и свакодневно их пожурујете да како не би закаснила у школу. Ви нисте будилник у људском обличју. Деца треба да добију свој будилник, и ту престаје свако ваше ангажовање око устајања. Наравно, у почетку ће вероватно каснити, али ви ни случајно не треба да их будите нити штитите од последица. Напишите учитељици поруку и објасните у њој да дете нема никакво оправдање за своје кашњење, и тражите да поступи онако како се поступа са децом која касне на часове. Наравно, уколико школски успех детета трпи због његових кашњења, опет ступа на сцену ускраћивање привилегија.

Не претерујте са похвалама. Кад дете донесе из школе петицу на контролном, немојте га дизати у звезде, већ реците нешто попут “Ооо, то је баш добро за тебе!”. Тиме му дајете до знања да не учи да би вас учинило срећним, већ да би имало успешан живот.

Никад не питајте дете “Како је било у школи?” Добро знате да ништа нећете сазнати запиткивањем, а ипак упорно понављате ову реченицу сваког дана. Уместо тога, ћутите и чекајте да дете само почне да прича. Када се то деси, немојте ни тада постављати додатна питања, већ користите чаробну реченицу “Причај ми више о томе”. За почетак, у питању је заповест, а не питање, и то заповест која не звучи нимало ауторитарно, па ће је дете без отпора прихватити, а ви ћете коначно почети да добијате праве информације.

Никад не питајте дете “Како је било у школи?” Добро знате да ништа нећете сазнати запиткивањем, а ипак упорно понављате ову реченицу сваког дана. Уместо тога, ћутите и чекајте да дете само почне да прича. Када се то деси, немојте ни тада постављати додатна питања, већ користите чаробну реченицу “Причај ми више о томе”. За почетак, у питању је заповест, а не питање, и то заповест која не звучи нимало ауторитарно, па ће је дете без отпора прихватити, а ви ћете коначно почети да добијате праве информације.

Не дозволите да дете буде претрпано ваншколским активностима. Деца нису хрчци, скините их са точка! Она треба да проводе више времена у породици, јер тамо граде карактер и усвајају вредности. Свакодневно јурцање са тренинга на час глуме па на курс страног језика упропастиће ваш породични живот а вас претворити у зомбија. Стриктно се држите правила – само једна ваннаставна активност по детету. А када већ почне да тренира фудбал или учи енглески, не дозволите му да брзо одустане, већ га натерајте да истраје неко време, јер ништа није лако кад први пут пробате. Упозорите га да ће ове активности морати да се држи шест месеци пре него што може да се пребаци на неку другу.

Извор: detinjarije.com