Dok druge zemlje ulažu sve veći deo državnog bruto proizvoda u obrazovanje, kod nas je taj procenat sve manji, odnosno ulaganje u obrazovanje pada, rekao je profesor doktor Aleksandar Baucal, gostujući u Utisku nedelje.
„Ja ne vidim da mi kao društvo uopšte računamo na obrazovanje. Čini mi se da srljamo nizbrdo veoma dugo, a nekako smo poprilično veseli u tom autobusu koji se kotrlja niz to brdo, a u njemu je i budućnost naše dece. Mi, dakle, nismo taj obrazovni sistem napravili za neke marsovce, pa da kažemo šta nas briga za te marsovce. To su deca koju mi svakog jutra ispratimo iz kuće i kažemo im, na primer, ‘lep dan’ ili ‘lepo se provedi’. I često se pitam kako mi, odrasli, izgledamo u očima te dece? Kada mi znamo gde oni idu, znamo kakva je atmosfera u školama, znamo šta se tamo dešava, a opet, svakog dana odlučimo da se ne bavimo obrazovanjem.“ – kazao je Baucal.
U sadašnjim školama, dodaje profesor psihologije, svi su nesrećni. Svi dolaze kao po kazni i tu se niko ne oseća dobro. A školovanje i obrazovanje je, ističe, najlepša, najplemenitija profesija.
– Šta ima lepše od toga da vi pomažete nekom mladom biću da postane dobar čovek i da vas nosi u svojoj duši celog života. Mi, dakle, pričamo o takvoj profesiji, koju smo sveli na neki tamni vilajet iz kog svi gledaju samo da odu i da se kući vrate sa čitavom glavom. U takvoj atmosferi, mikro rešenja poput donošenja novih pravilnika ili sitnih izmena nekih postojećih dodavanjem članova, ništa od toga ne može da promeni stanje. Mi moramo da zasučemo rukave i da se uhvatimo osnovnog problema – Kako vratiti život u škole. – objašnjava Aleksandar Baucal, profesor psihologije na Filozofskom fakultetu i jedan od pokretača Majske platforme.
Kako kaže, ima stvari za koje ne treba mnogo novca, ali jeste potrebno da se vlast odrekne mehanizma da postavlja svoje ljude na mesto direktora škola.
– Ako bi škola, nastavnici, roditelji, učenici mogli da biraju osobu koja će da ih vodi, direktora koji će biti centar zajednici i omogućavati joj da pronađe rešenja za probleme, koji poznaje tu školu i dobro komunicira sa svima u njoj. Takvih direktora IMA i vi vidite kako je ta škola potpuno drugačija i njoj ne treba nikakav protokol kada se pojavi vršnjačko nasilje. Jer imate normalne ljude koji kažu stani, to nećemo da se dešava, dajte da porazgovaramo, pa se stvari rešavaju. Takve škole se razlikuju.
Govoreći o problemima u obrazovanju, Aleksandar Baucal podseća da su nam, pre 10 ili 15 godina, kada je prosveta u pitanju, uglavnom tema bile ocene ili programi u školama. U poslednje vreme, mi se uglavnom bavimo egzistencijom nastavnika i nasiljem.
– Već 20 godina smo parkirali obrazovanje na slepi kolosek i problemom se ne bavimo, a stvari se dramatično pogoršavaju. Nama je danas tema kako nastavnik i učenik da prežive školu. Ovako kako stvari idu, mi ćemo završiti u sistemu gde ćemo imati loše državne škole koje će više ličiti na one američke koje su tamo u predgrađima, kao u filmovima i imaćemo malu mrežu privatnih škola gde će decu školovati političari i bogati. Dakle, ne da je zadnje vreme nego ako problem ne počnemo da rešavamo danas, biće on teško rešiv. Mi, dakle, prvo moramo da vratimo normalnost u škole, da nastavnici i deca tamo budu srećni, pa onda da pričamo o programima i ostalim stvarima. – kazao je prof. dr Aleksandar Baucal u Utisku nedelje.