Професор доктор Драган Иванов је специјалиста интерне медицине и оснивач и председник Вегетаријанског удружења „Еден“ у Новом Саду. Од рођења никада није јео месо и рибу, а његове савете о здравом животу пажљиво слушају многи.
Ево шта је, укратко, испричао о неким основним начелима које треба да поштујемо ако желимо да здраво и дуго живимо.
„Увече треба да легнемо на време. Посебно деца и омладина у пубертету. Важно је да легну пре 22, 23 часа. Кад на време легнемо, наспаваћемо се, синтетисаће се мелатонин и он ће заједно са хормоном раста да регенерише наш мозак и цео организам. Ујутру чим устанемо, треба да укључимо мозак. Како? Па тако што ћемо му дати енергију. Најбољи извор енергије за наш мозак и цео организам су мед и воће. Наш мозак ради искључиво на глукозу. Зато, деца не треба да оду у школу нити ми да почињемо било шта да радимо, а да нисмо унели природне, непрерађене угљене хидрате који се налазе у меду, воћу, интегралним житарицама.“ – објаснио је др Иванов.
Доручак, дакле, не прескачемо, а на посао, каже овај професор, треба ићи бициклом или пешке.
„Изгубићемо можда мало више времена, али ми тиме радимо два посла. Идемо на посао, а истовремено се рекреирамо и будемо на сунцу. Ако радимо неки седећи посао, треба да будемо свесни да се након 3-4 сата седења, 80% мозга инхибише – искључи. Треба да прекинемо то седење и гледање у екран или папире и да се 5-10 минута разгибамо. Мозак ће се тако поново активирати и све те послове урадићемо ефикасније.“ – истиче овај доктор.
Каже да је јако важно да сваког дана пронађемо времена за физичку активност која ће трајати од 45 до 60 минута, али и за боравак на сунцу. Идеално је, каже, време када сунце излази и када залази.
„Тада је сунце у нашем видокругу, витамин Д ће се синтетисати, али још важније, мелатонин и серотонин.“ – објашњава проф. Иванов.
Кад дође време ручку, најбоље је да бирамо махунарке, а вечеру, истиче доктор, да прескочимо.
Дотакао се и теме емоција за које тврди да могу бити токсичне попут високог холестерола и дуванског дима.
„Изолација и усамљеност, неспретност у комуникацији с другим људима, токсичнија је по наше здравље од дуванског дима. Ми деци од 7 година нећемо дати марихуану, али им дајемо један други токсин који је опаснији од марихуане. А то је претерана употреба електронских средстава и друштвених мрежа. То је по децу токсичније од пушења марихуане.“ – тврди др Иванов.
Како каже, јасно је да ми морамо да користимо ту технологију, али за то треба да определимо један део дана, а да после и пре тога уређаје оставимо и посветимо пажњу ономе што је најважније. А то су други људи.
„Ми из односа са другим људима црпимо највише среће и животне радости.“ – закључио је овај доктор.