Проф. др Јованчевић: Зашто су нам деца све болеснија

април 29, 2019

Око 18 сати др Јованчевић примио је свог последњег малог пацијента у том дану. У ординацији је од јутра, прво у оној која има уговор с ХЗЗО-ом, а потом у својој приватној педијатријској ординацији. Иако је због тога на гласу као омиљени педијатар славних и утицајних, Јованчевић на то одмахује руком.

Има титулу примаријуса и изванредног професора, бави се научним истраживањима и написао је низ публикација о здрављу најмлађих. Јованчевић је своју каријеру започео 80-их година прошлог века у малој ординацији у Дому здравља Трешњевка, а у њој ће, по свему судећи, и дочекати пензију за коју годину.

Фото: Матеј Гиргић, Тпортал

Где грешимо?

Велик генератор посла су предшколске установе. Када крену с годину дана у вртић, деца су у просеку три пута месечно болесна у сезони респираторних инфекција. Јованчевић сматра како би требало да копирамо концепт из нордијских земаља, у којима, каже, бележе 70 посто мање инфекција дисајних путова него у другим крајевима света. Деца би тако требало да бораве на отвореном онолико колико бораве унутра.

‘У затвореном треба само јести, спавати и ићи у тоалет. Ми смо сви зими навикли да будемо у прегрејаном простору, а деца би требало да спавају у негрејаном простору. Мени су најздравија деца из приградских насеља, у којима често имају дозидану спаваћу собу која се не греје’, открива Јованчевић. Требало би, сматра, уложити и додатне напоре како би се увео нови стандард у вртићима када је реч о просторним и кадровским нормативима.

Појава нових болести код деце

Али није реч само о једној сезони и о вирусним болестима. Јованчевић, који се бави овим неколико деценија, упозорава да су разлике у здрављу и животу деце пре и сада – немерљиве. Појављују се болести и стања с којима се некад ретко који педијатар сусретао.

‘Имамо много више дебљине, душевних поремећаја, аутизма, АДХД-а, више алергијских болести, астме, алергија пробавног система, неуродермитиса, аутоимуних болести…’, открива Јованчевић за тпортал.

Има и одговор на питање зашто су нам деца све болеснија и зашто се појављују болести које су се некад сматрале реткима. Но он није једноставан; корен проблема, каже, лежи чак и у периоду пре него што смо зачети.

‘Покушавамо да схватимо шта се то променило у нашим животима у односу на то како је било пре и колико то има утицаја на наше здравље. Има ту десетак ствари, а ја ћу издвојити најбитније’, каже Јованчевић и притом као први и основни разлог наводи дојење.

‘Престанак дојења највећи је експеримент у историји човечанства’

Иако дојење последњих година доживљава повратак на велика врата, откривање вештачког млека за бебе, тзв. формуле, ипак је довело до знатног пада броја дојене деце. Јованчевић не скрива огорченост због тога, а престанак дојења назива ‘највећим експериментом у историји човечанства’.

‘Тамо негде 60-их година измислили су формулу и рекли: ‘Ево, маме, заменско млеко које је једнако добро као и ваше млеко, па не морате бити роб свог детета, увек га може неко нахранити.’ То је бахата и груба интервенција у нешто што је свемирски сложено’, сматра.

Што се тиче дојења, данас се, истиче, иде у другу крајност те се сматра да је мајка која не доји – лоша мајка. ‘Дође ми мајка сва избезумљена јер има проблема с дојењем. Мери колико дете добија на тежини, издаја се, већ је избезумљена. Кажем јој да постоји нешто што је за њено дете пуно битније од млека. ‘А шта?’ пита. ‘То сте ви. Детету треба мајка, а не избезумљено створење које натеже дојке и које је емоционално блокирано и не може спонтано и опуштено комуницирати с дететом. Вама је савест мирна јер сте урадили све што можете’, кажем јој.’

Уз то, наглашава како је савремени начин живота допринео све лошијем здрављу деце. Пре смо се сви више кретали, а енергетски набијене намирнице нису биле толико доступне.

‘Треће је глобализација. Данас је велик промет роба и доступно нам је све и свашта. Од најранијег узраста долазимо у додир с пуно више хемијских производа него што смо некада. Данас имате сто и једну кремицу, па хемикалију у одећи и обући, а поготово у храни’, набраја и упозорава да све то утиче на два система која су у дечјој доби најосјетљивија – мозак и имунолошки систем.

‘Па ви скувајте детету ћушпајз од празилука с 156 пута вишом концентрацијом пестицида од дозвољене па ће вам вакцина бити крива?!’

‘Рано емоционално здравље темељ је нашег здравља у одраслој доби’

У причу увлачи ментално здравље те емоционални однос родитеља и деце, а он је данас у великом искушењу. Родитељи су, каже, преоптерећени и раде од јутра до мрака јер се у ‘овом систему од младог човека извлачи све што се може, велика је конкурентност. Све то доводи до тога да се деца све раније одвајају од родитеља. Ту су јаслице за децу од свега шест мјесеци, све чешће ангажују се дадиље, а мајке се враћају на посао много раније’.

‘Рани емоционални однос је битан. За уредан, оптималан емоционални развој дете треба примарног старатеља, што је најчешће мајка. ‘Мени мама затреба, али маме нема, ту је неки други лик. Тај примарни старатељ гаранција је моје сигурности, мог опстанка, јер ја сам не могу опстати. Ако ми нема моје сигурности, мени није добро.’ Родитељи данас немају времена и енергије да се баве децом, погледају их у душу и преточе софтвер своје душе у њих те све остаје на техникалијама. Ко ће пресвући, окупати, одвести, довести…’, критикује доктор.

Иако се на први поглед може чинити да емоционални развој детета нема велике везе с болестима које имамо као одрасли, Јованчевић нас разуверава.

‘Рано емоционално здравље темељ је нашег здравља у одраслој доби, не само душевног, него и телесног. Ако имате жестоке стресне ситуације у првој години живота, три до четири пута расте шанса да ћете обољети од срчаног удара, пет, шест пута расте шанса да ћете обољети од депресије, да ћете отићи у алкохолизам, породично насиље’, открива.

Извор: Тпортал

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама