Vaspitanje je naš prirodan odnos prema deci
Prof.dr Svetomir Bojanin, neuropsihijatar smatra da je proces vaspitanja naš prirodan odnos prema deci i sve ono što taj odnos podrazumeva. To je razmena emocija, komunikacija, pružanje primera deci kako se šta radi, pružanje podrške tokom odrastanja i prilikom spoticanja u pokušajima da se savladaju izazovi i problemi koji prate dete tokom njegovog razvoja. Nema vaspitanja po uputstvu. To nije moguće…
Dete se vaspitava i tako što aktivno učestvuje u životu porodice. Ono posmatra i upija sve ono što se zbiva pred njim. Način na koji roditelji komuniciraju, rešavaju konflikte, sarađuju, razmenjuju emocije, način na koji se odnose prema ljudima iz svoje okoline, prema svetu, prema obavezama i dužnostima. Sve se ovo reflektuje na dete. Ono sve to usvaja i tako gradi svoj odnos prema svetu i prema ljudima. Ukoliko roditelji zahtevaju od deteta da bude pristojno i da poštuje druge, a pritom se raspravljaju pred njim, ili da bude uredno i da, na primer, pospremi svoj krevet ujutru, a oni sami to ne čine, onda sve to nema nikakvog smisla. Jer deca se vaspitavaju posmatrajući svoje roditelje. „Kako se ponašamo, kako izgledamo – tako i vaspitavamo“.
Ako ne peremo ruke pre i posle obroka a od deteta tražimo da to čini, stvaramo konflikt i na taj način uništavamo uzajamno poverenje koje treba da postoji između roditelja i deteta. Roditelji treba da budu spremni, da se potrude; da zasluže da budu uzori svojoj deci. Da ostanu dominantni među mnoštvom ličnosti sa kojima se dete sreće tokom svog odrastanja, kako neposredno, tako i putem medija.
Obaveza i dužnost roditelja je da dete školskog uzrasta podstiče, a u krajnoj liniji, čak i da ga primorava, na učenje. Međutim, ovim putem nećemo mnogo postići. Naprotiv – možemo doprineti sticanju averzije prema učenju i školi.
Neka deca i uz obezbeđene optimalne uslove i uz sve pridike i dalje ne žele da uče. Roditelji su zabrinuti i ne znaju šta da rade, pitaju se kako da ih podstaknu. Pritom nemaju u vidu činjenicu da ih deca nikada ne viđaju kako čitaju ni novine, a kamoli knjige. Roditelji pre svega treba da se potrude da kod deteta razviju ljubav prema knjigama i čitanju, najpre preko slikovnica, a kasnije i preko ozbiljnije literature.Roditelji treba da deci oslade učenje, da dete hoće da uči“. Od toga zavisi da li će dete biti uspešno u školi ili ne.
Pročitajte knjigu Škola kao bolest