У пет градова у Србији одлични ђаци чине више од половине одељења у просеку у свакој школи. У Лесковцу је 21,7% вуковаца, а многи од њих једва положе пријемни. Ово је била једна од тема емисије Јутро на Првој, где су дугогодишњи директор Математичке гимназије Срђан Огњановић и државни секретар у Министарству просвете Маријана Дукић Мијатовић, као и декан Медицинског факултета у Крагујевцу Владимир Јаковљевић.
Тема је била и пад Београдског универзитета на Шангајској листи за коју се сви саговорници слажу да није толико за бригу колико је у медијима представљено.
Државна секретарка рекла је да је тај пад од неколико десетина места у односу на прошлу годину није значајан и подсетила да је чак и Сорбона пре три године била између 700. и 800. места. Професор Срђан Огњановић рекао је да томе не треба придавати превише значаја јер је више реч о престижу, те да половину тих најбољих заправо чине кинески универзитети.
„Како ви да поредите ствари које су тако тешко упоредити. Како можете поредити најбоље композиторе или сликаре?“- пита се проф. Огњановић и говори о томе да то што је неко одличан професор и има много објављених радова, не значи да је добар педагог.
„Ви имате професоре на факултету који можда нису много цитирани и немају много објављених радова, али су одлични педагози и умеју да пренесу знање. Што се тиче самог универзитетског образовања, то је много важније. Овај други сегмент престижа добија на значају касније, на докторским студијама и ту се ми тешко можемо такмичити са светским универзитетима јер нисмо толико богати.“ – објашњава Огњановић.
Када је реч о паду критеријума у основном и средњем образовању, те великом броју одликаша и вуковаца, он каже да је у току велика девалвација оцена.
„Оцене не прате знање које постоји. Ове године јесу отежавајуће околности, али то је било и раније. Пре 30-40 година, када је укинуто понављање, кренула је та девалвација. Неко ко је завршио средњу школу пре 40 година, то је у рангу факултета данас.“ – каже Срђан Огњановић, директор Математичке гимназије и додаје: „Ми смо спуштањем критеријума навикли децу да не морају да уче, да ће свакако лако пролазити разред. Онда ту долазе и притисци родитеља, окружења, па на крају и средњих школа и факултета, како би и они сутра имали ђаке и студенте.“
Он каже да се приликом уписа на факултет или средњу школу превише бодују осене из претходног нивоа школовања, а мање се цени знање, што и јесте разлог „јурњаве“ за оценама.
„Много више би требало да се вреднује оно што се стварно зна, дакле тестови, пријемни испити, него успех у школи. Тад не би било разлога да се оцене поклањају.“
Маријана Дукић Мијатовић за овај проблем каже да му држава приступа на стратешки начин.
„Донета је стратегија образовања до 2030. године која обухвата комплетан систем образовања. Пролетос смо мењали пакет закона и идемо ка државној матури, те ка укидању пријемних испита.“ – објашњава саветница министра.
На питање о поклањању оцена каже да се томе нису посветили у МПН, али да је мала матура показала да не успеју баш сви да упишу оно што желе.
„Кад буде државна матура, видећемо да ли ће неко са својим скромним знањем моћи да се упише на неки престижни факултет.“ – каже Дукић Мијатовић.
Државна секретарка у министарству просвете мишљења је да ми треба да се поредимо са универзитетима у региону, те да тек тада добијамо реалну слику. А ту смо, тврди, лидери.