У пет градова у Србији одлични ђаци чине више од половине одељења у просеку у свакој школи. У Лесковцу је 21,7% вуковаца, а многи од њих једва положе пријемни. Ово је била једна од тема емисије Јутро на Првој, где су дугогодишњи директор Математичке гимназије Срђан Огњановић и државни секретар у Министарству просвете Маријана Дукић Мијатовић, као и декан Медицинског факултета у Крагујевцу Владимир Јаковљевић.
Тема је била и пад Београдског универзитета на Шангајској листи за коју се сви саговорници слажу да није толико за бригу колико је у медијима представљено.
Државна секретарка рекла је да је тај пад од неколико десетина места у односу на прошлу годину није значајан и подсетила да је чак и Сорбона пре три године била између 700. и 800. места. Професор Срђан Огњановић рекао је да томе не треба придавати превише значаја јер је више реч о престижу, те да половину тих најбољих заправо чине кинески универзитети.
„Како ви да поредите ствари које су тако тешко упоредити. Како можете поредити најбоље композиторе или сликаре?“- пита се проф. Огњановић и говори о томе да то што је неко одличан професор и има много објављених радова, не значи да је добар педагог.
„Ви имате професоре на факултету који можда нису много цитирани и немају много објављених радова, али су одлични педагози и умеју да пренесу знање. Што се тиче самог универзитетског образовања, то је много важније. Овај други сегмент престижа добија на значају касније, на докторским студијама и ту се ми тешко можемо такмичити са светским универзитетима јер нисмо толико богати.“ – објашњава Огњановић.
Када је реч о паду критеријума у основном и средњем образовању, те великом броју одликаша и вуковаца, он каже да је у току велика девалвација оцена.
„Оцене не прате знање које постоји. Ове године јесу отежавајуће околности, али то је било и раније. Пре 30-40 година, када је укинуто понављање, кренула је та девалвација. Неко ко је завршио средњу школу пре 40 година, то је у рангу факултета данас.“ – каже Срђан Огњановић, директор Математичке гимназије и додаје: „Ми смо спуштањем критеријума навикли децу да не морају да уче, да ће свакако лако пролазити разред. Онда ту долазе и притисци родитеља, окружења, па на крају и средњих школа и факултета, како би и они сутра имали ђаке и студенте.“
Он каже да се приликом уписа на факултет или средњу школу превише бодују осене из претходног нивоа школовања, а мање се цени знање, што и јесте разлог „јурњаве“ за оценама.
„Много више би требало да се вреднује оно што се стварно зна, дакле тестови, пријемни испити, него успех у школи. Тад не би било разлога да се оцене поклањају.“
Маријана Дукић Мијатовић за овај проблем каже да му држава приступа на стратешки начин.
„Донета је стратегија образовања до 2030. године која обухвата комплетан систем образовања. Пролетос смо мењали пакет закона и идемо ка државној матури, те ка укидању пријемних испита.“ – објашњава саветница министра.
На питање о поклањању оцена каже да се томе нису посветили у МПН, али да је мала матура показала да не успеју баш сви да упишу оно што желе.
„Кад буде државна матура, видећемо да ли ће неко са својим скромним знањем моћи да се упише на неки престижни факултет.“ – каже Дукић Мијатовић.
Државна секретарка у министарству просвете мишљења је да ми треба да се поредимо са универзитетима у региону, те да тек тада добијамо реалну слику. А ту смо, тврди, лидери.
Из готово половине предмета – оне десне у дневнику – практично сви ученици (гимназија) имају петице. Просек је најчешће 5,00, а у сваком случају је преко 4,90. То је негација концепта оцењивања, пракса доведена до бесмисла, наставници одустали од себе и професије, школа која се предала лошој стварности.
Контрола знања и санкције би то зачас могле да врате у ред.
Visoko školstvo uništilaBolonja, totalno. Na mom Mapinskom fakultetu, nekada jedva 40-tak diplomaca u godini, danas 400 i više?
Zašto? Jel pr4ivreda procvetala pa ljudi uče i treba privredi toliko inženjera?
Ne, srozan kriterijum, izmišljeni smerovi, kriterijumi na nuli…samo da bi bilo što više studenata. Isto je i na ETF-u, sem pojedinih smerova na oba fakulteta gde su uvek bili darovitiji ljudi od ostalih.Đ
Nisu deca kriva, kriv se sistem!
Невероватан је притисак родитеља на наставнике због оцена. Без пардона се иде право код директора да се интервенише за оцену на најбезобразнији начин. Затим директор врши притисак на наставника који, стављајући на тас своју мизерну плату од које издава породицу и притисак којем је изложен, се одлучује да поклони оцену. Наставници као особе су деградирани у друштву у коме се цени новац, па их већина родитеља види као јаднике који раде за мале паре. Због тога, често, кадар са мање капацитета уписује факултете који омогућавају рад у просвети. Све у свему, подигните статус наставника на зслужен ниво, и добићете квалитетну будућност Србије.