Доктор Јован Војиновић, руководилац Одељења превентивне и дечје стоматологије на Стоматолошком факултету у Панчеву и дечји стоматолог који на својој популарној ФБ страни едукује родитеље на тему здравља зуба код деце, за Зелену учионицу пише о одржавању оралне хигијене код деце, томе како одабрати пасту и четкицу, како правилно прати зубе, као и када су деца спремна да сама перу зубе и другим темама које занимају родитеље.
Прање зуба је неопходна цивилизацијска компензација за појаву слободних шећера у нашој исхрани. Са хигијеном усне дупље неопходно је почети одмах по рођењу, што и педијатри препоручују да се повремено газицом обрише језик и слузница непца и гребенова. Са прањем зуба, и то је од увек био званични став струке, започиње се одмах по њиховом ницању. Зуби се перу најмање два пута дневно, а код већег ризика и после сваког главног оброка. Није довољно само зубе прати, већ се морају и добро опрати. Погрешно је причати о времену прања, јер неко може и 5 минута да пере само један зуб. Правилно прање зуба подразумева да се обришу све површине сваког зуба и споља и према устима и најсигурније је да се то уради са пет покрета од десни према ивици. Отприликие то захтева око 3 минута.
У самом почетку за прање зуба може да се користи газица или специјални напрстак, а затим се прелази на четкицу.
Само механичко прање зуба није довољно да неутралише дејство слободних шећера и опорави топљење зубне глеђи. За то је неопходна и зубна паста која садржи доказане активне састојке.
Родитељи би требало да добијају информацију о правилном прању зуба и исхрани код своје бебе на прегледу који се врши у току прве године, али анкета коју смо спровели на нашој ФБ страници “Дечја стоматологија” 67% родитеља изјављује да им нико није то показао.
Шта је битно да родитељи знају кад бирају четкицу и пасту?
Данас најбољи начин чувања здравља зуба (а свака особа може да има зубе без и једне пломбе) је превенција на основу личног ризика. То значи да се одмах по ницању првих зубића, а најкасније до краја прве године врши први превентивни преглед. На њему се, на основу различитих анализа исхране, социјалног стања, оралне хигијене, навика, па и специјалних лабораторијских анализа (постоје једноставнији и сложенији протоколи), одређује тзв. РИЗИК детета да добије зубни квар и пре него се појаве било какви знаци. На основу ризика се одређује и ниво и обим превентивних мера. На жалост, досадашња истраживања код нас указују, да је број деце без ризика веома мали.
Наведени систем првих прегледа са одређивањем ризика постоји и у нашим правилницима, али се практично не спроводе, нису обавезујући, чак се и јавно говори да децу не треба доводити пре 3 године.
Основа превентивна мера, за сваки ниво ризика, је редовна и правилна орална хигијена са четкицом и зубном пастом. Четкица треба да буде прилагођена устима детета, да су влакна мека (софт) и да се мења чим се влакна почињу да разилазе. На жалост то се код деце врло брзо догађа па тешко да нека четкица издржи и месец дана.
Избор зубне пасте исто зависи од ризика, али је она неопходна од првих дана. Без било каквог научног основа су препоруке да се не користе пасте или само соде бикарбоне. Али и тзв. „природне зубне пасте“ без доказаних активних материја немају превентивно дејство.
Најиспитиванија и најдоказанија активна материја у зубним пастама су флуориди (соли флуора). Пасте са флуоридима се сматрају најважнијим узроком драстичног снижавања каријеса сталних зуба код деце у развијеним земљама забележеног од 80-тих година прошлога века (у неким земљама је са просечно и 10 оболелих зуба по дететету узраста 12 година спало до свега 1-2). Флуориди помажу опоравак истопљених слојева зубне глеђи. Али, малој деци, због гутања пасте, су препоручиване мање количине флуорида у њима. Наука је показала да је то недеовољно, и да је и можда допринело порасту каријеса млечних зуба. Данашњи протоколи, код ризичне деце, препоручују пасте са већим садржајем флуорида, али мањом кличином пасте на четкици, што доказано нема штетне последице и када се прогута. Ипак код пречестог уноса шећера (више од 6 пута дневно) не помажу ни пасте ни прање зуба.
Данас постоји општа помама и оптерећеност различитим теоријама завере везаним за примену флуорида. Многи родитељи су, „ничим изазвани“, љути противници њиховог присуства у пастама. Да ли постоји алтернатива? Једино доказане два активна састојка која би могу да имају слични превентивни ефекат су ксилитол и наноапатити, али ако се налазе у довољним количинама, а врло је мало таквих пасти код нас. Ипак, најбоље дејство пасте имају ако су сва три састојка (флуориди, ксилитол и наноапатити присутни), јер један другог помажу. Све остале приче о древним ајурведским рецептима, свемогућим биљкама и природним чудесима немају било какву научну основу.
Код постојања високог ризика, а појава и једног јединог каријеса већ значи високи ризик, прање зуба и зубне пасте више нису довољни. Неопходна је и додатна и професионална (у ординацији) превентивна заштита.
Прање зуба са четкицом и пастом не може да заштити бочне површине зуба, а оне код деце после 3 године и најчешће обољевају. То су ситуације када родитељ каже да је зуб преко ноћи пукао. Овакве промене се углавном касно примете и веома је тешко такве зубе квалитетно пломбирати. Због тога је неопходно по ницању свих бочних зуба(око 3. године) започети и чишћење међузубних простора са зубним концем, или још боље – специјалном четкицом. Сигуран знак да су бочне површине угрожене је крвављење из десни пошто се увуче конац између зуба.
У ком узрасту дете може само квалитетно опрати зубе?
Свиђало се некоме или не, став свих стручних удружења у свету је да дете до своје 6-7 године није способно да квалитетно самостално опере зубе и да је неопходна асистенција родитеља. Ко не верује у то и убеђен је да је његово дете мануелни виртуоз, може у сваком тренутку да код свога стоматолога провери квалитет тога прање.
Проф. др Јован Војиновић