Prof. Vojinović: Kad deca mogu da počnu sama da peru zube

april 19, 2019

Doktor Jovan Vojinović, rukovodilac Odeljenja preventivne i dečje stomatologije na Stomatološkom fakultetu u Pančevu i dečji stomatolog koji na svojoj popularnoj FB strani edukuje roditelje na temu zdravlja zuba kod dece, za Zelenu učionicu piše o održavanju oralne higijene kod dece, tome kako odabrati pastu i četkicu, kako pravilno prati zube, kao i kada su deca spremna da sama peru zube i drugim temama koje zanimaju roditelje.

Pranje zuba je neophodna civilizacijska kompenzacija za pojavu slobodnih šećera u našoj ishrani. Sa higijenom usne duplje neophodno je početi odmah po rođenju, što i pedijatri preporučuju da se povremeno gazicom obriše jezik i sluznica nepca i grebenova. Sa pranjem zuba, i to je od uvek bio zvanični stav struke, započinje se odmah po njihovom nicanju. Zubi se peru najmanje dva puta dnevno, a kod većeg rizika i posle svakog glavnog obroka. Nije dovoljno samo zube prati, već se moraju i dobro oprati. Pogrešno je pričati o vremenu pranja, jer neko može i 5 minuta da pere samo jedan zub. Pravilno pranje zuba podrazumeva da se obrišu sve površine svakog zuba i spolja i prema ustima i najsigurnije je da se to uradi sa pet pokreta od desni prema ivici. Otprilikie to zahteva oko 3 minuta.

U samom početku za pranje zuba može da se koristi gazica ili specijalni naprstak, a zatim se prelazi na četkicu.

Samo mehaničko pranje zuba nije dovoljno da neutrališe dejstvo slobodnih šećera i oporavi topljenje zubne gleđi. Za to je neophodna i zubna pasta koja sadrži dokazane aktivne sastojke.

Roditelji bi trebalo da dobijaju informaciju o pravilnom pranju zuba i ishrani kod svoje bebe na pregledu koji se vrši u toku prve godine, ali anketa koju smo sproveli na našoj FB stranici “Dečja stomatologija” 67% roditelja izjavljuje da im niko nije to pokazao.

Šta je bitno da roditelji znaju kad biraju četkicu i pastu?

Danas najbolji način čuvanja zdravlja zuba (a svaka osoba može da ima zube bez i jedne plombe) je prevencija na osnovu ličnog rizika. To znači da se odmah po nicanju prvih zubića, a najkasnije do kraja prve godine vrši prvi preventivni pregled. Na njemu se, na osnovu različitih analiza ishrane, socijalnog stanja, oralne higijene, navika, pa i specijalnih laboratorijskih analiza (postoje jednostavniji i složeniji protokoli), određuje tzv. RIZIK deteta da dobije zubni kvar i pre nego se pojave bilo kakvi znaci. Na osnovu rizika se određuje i nivo i obim preventivnih mera. Na žalost, dosadašnja istraživanja kod nas ukazuju, da je broj dece bez rizika veoma mali.

Navedeni sistem prvih pregleda sa određivanjem rizika postoji i u našim pravilnicima, ali se praktično ne sprovode, nisu obavezujući, čak se i javno govori da decu ne treba dovoditi pre 3 godine.

Osnova preventivna mera, za svaki nivo rizika, je redovna i pravilna oralna higijena sa četkicom i zubnom pastom. Četkica treba da bude prilagođena ustima deteta, da su vlakna meka (soft) i da se menja čim se vlakna počinju da razilaze. Na žalost to se kod dece vrlo brzo događa pa teško da neka četkica izdrži i mesec dana.

Izbor zubne paste isto zavisi od rizika, ali je ona neophodna od prvih dana. Bez bilo kakvog naučnog osnova su preporuke da se ne koriste paste ili samo sode bikarbone. Ali i tzv. „prirodne zubne paste“ bez dokazanih aktivnih materija nemaju preventivno dejstvo.

Najispitivanija i najdokazanija aktivna materija u zubnim pastama su fluoridi (soli fluora). Paste sa fluoridima se smatraju najvažnijim uzrokom drastičnog snižavanja karijesa stalnih zuba kod dece u razvijenim zemljama zabeleženog od 80-tih godina prošloga veka (u nekim zemljama je sa prosečno i 10 obolelih zuba po detetetu uzrasta 12 godina spalo do svega 1-2). Fluoridi pomažu oporavak istopljenih slojeva zubne gleđi. Ali, maloj deci, zbog gutanja paste, su preporučivane manje količine fluorida u njima. Nauka je pokazala da je to nedeovoljno, i da je i možda doprinelo porastu karijesa mlečnih zuba. Današnji protokoli, kod rizične dece, preporučuju paste sa većim sadržajem fluorida, ali manjom kličinom paste na četkici, što dokazano nema štetne posledice i kada se proguta. Ipak kod prečestog unosa šećera (više od 6 puta dnevno) ne pomažu ni paste ni pranje zuba.

Količine pasti koje sadrže 1000 ppm fluorida koje se koriste za različite uzraste

Danas postoji opšta pomama i opterećenost različitim teorijama zavere vezanim za primenu fluorida. Mnogi roditelji su, „ničim izazvani“, ljuti protivnici njihovog prisustva u pastama. Da li postoji alternativa? Jedino dokazane dva aktivna sastojka koja bi mogu da imaju slični preventivni efekat su ksilitol i nanoapatiti, ali ako se nalaze u dovoljnim količinama, a vrlo je malo takvih pasti kod nas. Ipak, najbolje dejstvo paste imaju ako su sva tri sastojka (fluoridi, ksilitol i nanoapatiti prisutni), jer jedan drugog pomažu. Sve ostale priče o drevnim ajurvedskim receptima, svemogućim biljkama i prirodnim čudesima nemaju bilo kakvu naučnu osnovu.

Kod postojanja visokog rizika, a pojava i jednog jedinog karijesa već znači visoki rizik, pranje zuba i zubne paste više nisu dovoljni. Neophodna je i dodatna i profesionalna (u ordinaciji) preventivna zaštita.

Pranje zuba sa četkicom i pastom ne može da zaštiti bočne površine zuba, a one kod dece posle 3 godine i najčešće oboljevaju. To su situacije kada roditelj kaže da je zub preko noći pukao. Ovakve promene se uglavnom kasno primete i veoma je teško takve zube kvalitetno plombirati. Zbog toga je neophodno po nicanju svih bočnih zuba(oko 3. godine) započeti i čišćenje međuzubnih prostora sa zubnim koncem, ili još bolje – specijalnom četkicom. Siguran znak da su bočne površine ugrožene je krvavljenje iz desni pošto se uvuče konac između zuba.

U kom uzrastu dete može samo kvalitetno oprati zube?

Sviđalo se nekome ili ne, stav svih stručnih udruženja u svetu je da dete do svoje 6-7 godine nije sposobno da kvalitetno samostalno opere zube i da je neophodna asistencija roditelja. Ko ne veruje u to i ubeđen je da je njegovo dete manuelni virtuoz, može u svakom trenutku da kod svoga stomatologa proveri kvalitet toga pranje.

Prof. dr Jovan Vojinović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama