Професор доктор Зоран Вујчић редовни је професор на Хемијском факултету Универзитета у Београду и можда најцитиранији предавач овог факултета у домаћим медијима. На свом блогу „Хемија око нас“ он се бори против усађених погрешних веровања попут оног да ће вам сода бикарбона иоле помоћи да уклоните пестициде са воћа или да у спанаћу има пуно гвожђа.
А како знати шта јесте, а шта није здраво? Шта је истина, а шта мит?
Наћи меру је вештина живљења или бар преживљавања, каже проф. Вујчић за Буку.
– Чињеница је да данас млеко није добро. Не због млека, већ због похлепних власника комбината који трпају тоне антибиотика и хормона, уништавајући квалитетни живот крава, да би се добило што више литара. У једном периоду, да не наводим име института, покушавали су од млека да направе подлогу за микробе. Није успевало, јер је толико антибиотика било у њима, да нису хтеле унете бактерије да расту. Сељачко млеко или бар најближе њему органско је одлична храна за децу и одрасле. За децу што масније, за нас старије не мора толико масно. Али никако они одвратни, преварантски ниско масни млечни бућкуриши. Жуманце домаћих кока је храна богова. Индустријска јаја пате од истих загађивача.
Поврће је толико прскано, да када видим ове „сироваше“ како блендају све то у смутије и радосно пију не би ли постали млађи, помислим да су склони самоубиству. Нема ни воћа ни поврћа без много хемије. Зашто? Зато што она замењују онај стари, добри рад. Живело се тешко, али није било хемикалија у нама. Додајте томе цигарете, ваздух у граду, стрес и ето 1000 и једне болести.
У мору информација постоје острва истине. То су Ваша бака и моја бака. Те генерације су потцењене, а имају знања вредно злата. Искуство које сугерише да је најбоља храна домаћа. Е, сада тешко је по цео дани бити на друштвеним мрежама, у тренду, куповини или просто радити за преживљавање и хранити се здравом храном.
Када би морао да издвоји најлошије ствари које свакодневно конзумирамо др Вујчић каже да би то биле цигарете и инстант јела.
– Кока-кола, храна из минијатурних кесица. И индустрија парфема који су јаки изазивачи алергије. Данас једете сладолед или једете слаткиш са аромом овога или онога. Храна је пуна арома, да би се прикрили мириси лоше производње.
Веганство, вегетаријанство, сирова храна, кашасти сокови. Да ли су ове исхране дугорочно добре за здравље? Какво је ваше мишљење о њима?
Човек мора храном да уноси у квалитетне протеине. Квалитетнији за скоро 50% су протеини меса, млека и јаја од било ког биљног извора. Постоје важне, тзв. есенцијалне амино киселине се у неким биљним протеинима не налазе или се ти протеини не варе. Смешно ми је када прочитам о теорији труљења протеина млека, а свако дете са села зна да се протеини кукуруза делом не варе, ни код животиња које су том типу хране прилагођеније. Зеин је протеин из класе глутена који не можемо да варимо. А зеин чини половину укупних протеина кукуруза. Зато вегани (они су у нарочитом проблему) и вегетаријанци имају проблема са добром исхраном. Нарочито је проблем уноса витамина Б12, без кога настају свакакви неуролошки проблеми.
Кашасти сокови су мода. Они су одлично летње освежење. То просто није храна. Нисмо ми бебе од 7 месеци да папамо кашице. Нашим зубима је потребна храна коју морамо да кидамо, да је жваћемо. Чему то „чување“ зуба? Све што се не користи у организму има тенденцију да атрофира (закржља). Нема дилема да та храна није здравија. Човек је сваштојед и тако мора да се понаша. Иначе ћемо точак еволуције да преусмеримо уназад. Шта је посебна проблем са сировом храном и тим сокићима, смутијима и сл.? Нехигијена одгајања, чувања и транспортовања хране.
Чак ни производња у сопственој режији није више гарант квалитета, ако се храна прска. А ако се не прска поједу је штеточине.