Završni ispit za kraj osnovnog obrazovanja prvi je veliki ispit sa kojim se osnovci susreću u svom dotadašnjem školovanju. Učenici bi trebalo da ga shvate kao izazov za koji se treba dobro pripremiti, ali koji će, bez sumnje, savladati.
Kako vežbati zadatke iz matematike
U prethodnom tekstu govorili smo o savetima za pripremu završnog ispita koji se mogu primeniti na sve predmete, a sada ćemo se na početku osvrnuti na specifičnosti u usvajanju nastavnih sadržaja iz matematike.
Snežana Bogićević, nastavnica matematike u beogradskoj Osnovnoj školi „Jovan Dučić” ukazala nam je na nekoliko bitnih činilaca dobre pripreme:
1. Kada je reč o matematici, važno je da učenici obnove dosadašnja znanja, posebno vodeći računa o gradivu iz oblasti geometrije.
2. Posle usvajanja pojmova i obrazaca, trebalo bi pristupiti postupnom rešavanju zadataka određene teme – najpre osnovnog, zatim srednjeg i na kraju naprednog nivoa znanja, a potom preći na narednu temu.
3. Rešavanje tekstualnih zadataka obično zahteva veće angažovanje đaka. Uz pažljivo čitanje zadatka, treba formulisati pitanje svojim rečima, odnosno uvideti šta se zapravo traži, a zatim navesti sve podatke koji su dati. Ako je moguće, trebalo bi grafički predstaviti situaciju. Poželjno je da učenici raščlane problem na više manjih delova i razmisle koje korake treba preduzeti da se dođe do rešenja.
4. Zadatke na ispitu sa nalogom da se prikaže postupak rada potrebno je postupno rešavati. Sa istom pažnjom treba pristupiti izradi takozvanih lakih zadataka kako bi se izbegle greške. Ovi zadaci su na prvi pogled manje izazovni, pa tu opada koncentracija i zapravo raste mogućnost da se pogreši.
Digitalni sadržaji su odlična dopuna štampanim zbirkama
Digitalne tehnologije, bez sumnje, imaju ključnu ulogu u procesu nastave, učenja, ali i vrednovanja postignuća učenika u sistemu obrazovanja 21. veka. Stoga ne treba da čudi što su nastavnici i učenici sve više naklonjeni digitalnim udžbenicima – savremenom nastavnom sredstvu koje, uz kombinaciju sa tradicionalnim štampanim udžbenikom, omogućava da usvojeno znanje bude efikasnije i trajnije.
Prema rečima Maje Mladenović, nastavnice biologije u Osnovnoj školi „Desanka Maksimović” u Valjevu, inovativna nastava svakako podrazumeva korišćenje digitalnih sadržaja, prvenstveno zato što je učenicima neophodno savremeno okruženje u školi.
– Digitalni udžbenik je najsveobuhvatniji obrazovni sadržaj i najbolja nadgradnja štampanom udžbeniku. Bogatstvo multimedijalnih sadržaja na www.eucionica.rs omogućava auditivno-vizuelni način usvajanja znanja. Kratki, efektni video-snimci, animacije, ilustracije, tekst koji nije linearan kao u štampanom udžbeniku, već se „grana”, zadaci različitog tipa, poput zaokruživanja, sparivanja, ukrštenica, slagalica, prevlačenja, aktivno uključuju sve učenike u nastavni proces. Digitalni alati kao sastavni delovi svih digitalnih udžbenika su brojni i svrsishodni: sadržaj putem koga se bira slajd, bez listanja i gubljenja vremena, spoljni sadržaj koji direktno iz udžbenika vodi ka resursima sa interneta, lenjir, gumica, olovka, beleška… Sve se nalazi na jednom mestu – objašnjava Mladenovićeva i dodaje da je đacima omogućena aktivna komunikacija sa udžbenikom, budući da dok rešavaju interaktivne zadatke sve vreme dobijaju povratnu informaciju, što im pruža uvid u njihova postignuća brzo, lako i jednostavno.
Izdavačka kuća „Klett” otišla je korak dalje i pripremila digitalne zbirke za polaganje završnog ispita u osnovnom obrazovanju. Edicija digitalnih zbirki „Znam za maturu” stvarana je sa usmerenjem da maturantima u osnovnim školama ponudi još jedno korisno pomagalo u pripremi završnog ispita. Vodeći se sugestijama praktičara koji generacije osnovaca uspešno pripremaju za ovaj važan, ali i stresan trenutak, autorski, dizajnerski i urednički timovi osmislili su inovativan i funkcionalan koncept digitalnih zbirki.
– Zadaci u ovim zbirkama uspevaju da obuhvate sve ključne pojmove nastavnih sadržaja očekivanih na testovima u okviru završnog ispita, a da pritom, obimom informacija, ne opterete proces učenja i utvrđivanja. Pristup digitalnim zbirkama ostvaruje se brzo, a zadaci se vrlo uspešno i bez ikakvih poteškoća mogu rešavati i putem mobilnog uređaja koji je danas gotovo uvek pri ruci najvećem broju dece školskog uzrasta. Naš kreativni tim stručnjaka naročito se potrudio da zbirke imaju dizajn prijemčiv mladim korisnicima, kao i autentično digitalno okruženje izrađeno u skladu sa didaktičkim preporukama i sa jasnim fokusom na sadržaju zadataka. Pregledna struktura zbirke omogućuje učeniku da ciljano pristupa zadacima kroz jasno izdvojene tematske celine u okviru odabranog nastavnog predmeta, kao i da bira između tri nivoa težine zadataka u svakoj oblasti. Rešavajući zadatke u ovim zbirkama, učenik će postati motivisan da napreduje kroz celine zbirki sa utiskom da prelazi nivoe kompjuterske igrice ili kviza znanja. Na taj način proces učenja odvija se neusiljeno i spontano – objašnjava Jovana Radenković, urednica digitalnih izdanja.
Prema njenim rečima, učenici će odmah po rešavanju zadatka dobiti povratnu informaciju o stepenu savladanosti gradiva obuhvaćenog njegovim sadržajem.
Zbirke u digitalnom formatu će se uskoro naći u prodaji na sajtu www.eknjizara.rs, a dotad se na sajtu mogu pronaći štampane zbirke „Znam za maturu” za sve predmete po cenama od 490 do 790 dinara.
Primeri testova za maturu iz zbirki „Znam za maturu”
Mnogo više nastavnih sadržaja
Digitalne zbirke za pripremu završnog ispita ponudiće učenicima neretko i mnogo više – kod velikog broja zadataka, naročito kod predmeta prirodno-matematičke orijentisanosti, učenik će biti u prilici da odmah uz zadatak, a po pokušaju njegovog rešavanja, pogleda i dodatna objašnjenja svih postavljenih rešenja i da sazna u kojim još izvorima može pronaći važne informacije o nastavnom sadržaju koje zadatak testira.
– Time smo, kako se nadamo, olakšali i ubrzali proces pripreme završnog ispita koliko samim učenicima, toliko i nastavnicima na kojima počiva težak podvig da u kratkom vremenskom periodu pomognu svim svojim đacima u obnavljanju obimnog nastavnog gradiva i u utvrđivanju znanja stečenog u osnovnom obrazovanju – zaključuje Radenkovićeva.