Projektna nastava u teoriji i praksi (i primer detaljnog projekta)

maj 27, 2019

Projektna nastava je, može se tako reći, u srpskim školama već uveliko zaživela. To međutim ne znači da su nestale sve nedoumice koje se tiču ovog obrazovnog metoda ili da su svi učesnici obrazovnog procesa prihvatili ovaj način rada kao ravnopravan tradicionalnom (ili čak bolji).

Kako se projektna nastava realizuje, koje su prednosti, kako treba da izgleda jedan projekat, kako se ocenjuje njegova uspešnost, kao i o drugim pitanjima na koja nastavnici ne mogu lako da pronađu odgovore, razgovarali smo sa Zoranom Gavrićem, profesorom razredne nastave, pedagoškim savetnikom i autorom priručnika Projektna nastava u izdanju izdavačkih kuća „Klet”, „Novi Logos” i „Freska”.

Projektna nastava je u našoj praksi i dalje relativno nov pojam, iako se primenjuje već čitavu školsku godinu. Nastavnici su mnogo puta čuli definiciju, ali šta projektna nastava znači u praksi?

Pojam projektne nastave nije nov. Naime, svi koji su kroz školovanje imali pedagogiju ili didaktiku, susreli su se bar kroz teoriju sa ovim pojmom. Tridesetih godina 20. veka u literaturu i obrazovnu praksu uveden je izraz projektna nastava, koju alternativno nazivaju i obrazovanje iskustvom kroz uvođenje istraživačke metode u nastavu. Džon Djui, začetnik nastave zasnovane na projektima, bio je pristalica teorije pragmatizma da nauka i znanje moraju da budu u službi praktičnih potreba, tj. da je zadatak škole da uči učenike životu kroz praktične radove; umesto predavanja, znanja se stiču kroz sopstvena iskustva u socijalnom kontekstu, a na osnovu ličnih afiniteta dece (za komunikacijom, istraživanjem, umetničkim izražavanjem, radom).

U osnovi projektne nastave je interdisciplinarni rad. Ovakva nastava je usmerena na interesovanja učenika i ima originalan pristup realizaciji sadržaja. Timski rad stavlja učenike u ravnopravan položaj, čime se povećava njihova lična odgovornost za učenje, kao i dinamika rada – korišćenje savremene tehnologije, učenje izvan škole i sl.

Projektna nastava je usmerena na razvijanje viših saznajnih sposobnosti, socijalnih veština i vrednosti.

S obzirom na to da se tom temom aktivno bavite, da li je projektna nastava u ovoj prvoj školskoj godini zaživela na pravi način?

Na to pitanje mogu odgovoriti isključivo kao autor priručnika, dakle, pre sa teorijskog aspekta. Za praktični aspekt projektne nastave biće potrebno vremena i prakse, naučnih istraživanja, ispitivanja javnog mnjenja… Pretpostavljam da je većina kolega pristupila odgovorno organizaciji projektne nastave, jer je ona obavezni deo Programa nastave i učenja.  

Efekat projektne nastave postoji i kada nisu ostvareni definisani ciljevi ili kada neplanirane teškoće ometaju realizaciju projekta. Manje uspešan projekat može biti podsticaj i smernica za unapređivanje daljeg rada. Prema tome, potrebno je da imate volju, inicijativu, da sagledate s kim možete da radite i da ih pokrenete da rade. Rezultat neće izostati.

Jedino moram da priznam da u moru ideja koje su ljudi prikazali i podelili nije sve prava projektna nastava, nego je više kreativnih radionica, naročito ako je reč o tzv. mini-projektima.  Projektna nastava treba da ima svoje faze, istraživanje i opipljive produkte rada.

Evo primera projekta preuzetog iz priručnika Projektna nastava, Z. Gavrić.

Download (PDF, 260KB)

Mnogo je nastavnika koji su zagovornici tradicionalnog načina rada. Iako projektna nastava svakako neće zameniti klasične metode, šta je to što ona pruža, a što se u tradicionalnoj nastavi ne može dobiti?

Projektna nastava, pre svega, donosi partnerski odnos u nastavi – saradnički odnos nastavnika i učenika, razvijanje komunikacijskih i organizacijskih sposobnosti učenika, interdisciplinarnost u učenju i proaktivnost učenika, otvorenost u rešavanju problema, kreativnost i heuristički pristup problemu.

Ja bih rekao da od projektne nastave očekujem izazov.

Ona se zasniva na uravnoteženosti saznajnog učenja, razvoja manuelnih sposobnosti, emocionalnog i socijalnog iskustva. Učenici uče u grupi rešavanjem problema i učenjem putem otkrića. Vrednost ovakve nastave se nalazi u činjenici da učenici tokom realizacije projekta neke sadržaje uče spontano, bez pritiska, i na taj način ovladavaju saznajnim i socijalnim veštinama.

Projektna nastava obavezuje školu da bude „otvorena” i da se u većoj meri povezuje sa sredinom koja je okružuje.

Autor ste dva priručnika za učitelje u izdanju izdavačkih kuća „Klet”, „Novi Logos” i „Freska” –  Projektna nastava i Projektna nastava 2. Kako su oni koncipirani i na koji način će pomoći učiteljima da budu uspešni u realizovanju projekata sa svojim đacima?

Pisanje ovakvih priručnika je bio veliki izazov za mene. Počeo sam sa prikupljanjem literature iz koje bih se detaljno informisao o projektnoj nastavi. Moram da priznam da se to uglavnom svodilo na razmatranje teorijskih aspekata ove nastave, što mora biti polazna osnova svakom nastavniku, pa je i moj priručnik koncipiran tako da u uvodnom delu upoznaje nastavnike sa svim neophodnim teorijskim znanjem, kako bi uspešno kreirao, usmeravao i vrednovao ovaj vid nastave. Onda sam shvatio da teorijskih knjiga o projektnoj nastavi ima poprilično, ali da našim nastavnicima treba nešto opipljivo, konkretno pružiti, što je s jedne strane dobro, ali ne bi trebalo da bude degradirajuće za one koji žele drugačije, bolje, više. U tom smislu sam jedan od pionira.

Naime, napisao sam dva priručnika – prvi se više odnosi na upotrebu u prvom, a drugi u drugom razredu, mada svaki od ovih priručnika ima dimenziju opšteg. Jedan kolega, član FB grupe Velika zbornica i nastavnik u srednjoj školi, pitao me je da li je priručnik upotrebljiv i za srednju školu. Odgovorio sam mu da može da koristi svakom ko želi da se uputi u izradu projekta ili da ga inicira. Oba priručnika imaju prvi deo koji je teorijski, ali sam nastojao da drugi bude produžetak priče iz prvog priručnika. Tako se u prvom priručniku govori o pojmu, etapama projektne nastave, a u drugom je akcenat na ulogama učesnika i vrednovanju procesa projektne nastave.

Oba priručnika su koncipirana na sličan način, imaju iste delove. U prvom postoji podsetnik nastavnicima kako će decu obučavati osnovnim digitalnim kompetencijama koje su im neophodne u istraživačkom radu i prikazivanju rezultata rada.

Naime, početna ideja uvođenja projektne nastave jeste da bude podrška digitalnom opismenjavanju učenika.

Drugi deo u oba priručnika odnosi se na praktičnu primenu. To su prikazi detaljno razrađenih projekata sa dosta ideja, fotografija koje bi trebalo da nastavnike i učenike podstaknu da osmisle svoje aktivnosti. Pored detaljno opisanih projekata, ponuđene su skice projekata na pregledan način, tabelarno, sa osnovnim idejama koje se mogu razrađivati po nahođenju.

Oba priručnika imaju planer – predlog godišnjeg plana rada, predlog tema, deo za pisanje i vođenje projekta, kao i prilog – igre, zadatke, enigmatske sadržaje i predloženu dodatnu literaturu.

Priručnici su dobro opremljeni, štampani u koloru, pa se u tom smislu zahvaljujem urednicima, bez čije podrške i angažovanja ove knjige ne bi bile ovakve. Veliku pomoć kao stručni konsultant pružila mi je i gospođa Vesna Kartal.

Ko su učesnici projekta i ko planira i bira teme projekta? Šta je uloga nastavnika, a šta đaka?

Projektna nastava za početnike je nastava u prvom razredu. Kako stasavaju, učenici su sve samostalniji, pa im i uloga u svim fazama projektne nastave postaje značajnija. Nastavnik je tu da inicira projekat, ali i prati, usmerava, vrednuje, podstiče… Naravno, u početku nastavnik daje ideje, ali nastoji da animira učenike, uključi roditelje, radnike škole i neposrednu okolinu.

Projektna nastava podrazumeva rad u grupama. Na koji način se formiraju grupe da bi se ostvario najbolji rezultat?

Nema obrasca za formiranje „najboljeg tima”. Svaki tim je dobar. Najbolje je formirati grupe na osnovu interesovanja, ali i iskustva iz ranije faze saradnje. Zapravo, projektna nastava može u nekim fazama rada da podseti na integrativnu nastavu, egzemplarnu, problemsku i neke druge.

Da li se i kako pristup izvođenju i planiranju projektne nastave menja kako deca prelaze u više razrede?

Svakako, to sam već napomenuo. Što je uzrast stariji, učenici su ravnopravniji sa nastavnikom, od početne ideje, pa do privođenja projekta kraju.

Vrednovanje je jedan od najtežih zadataka za nastavnike. Kako vrednujete projekat kao celinu, kako grupu, a kako u grupi pojedine učenike?

U projektnoj nastavi je dobro što postoji kako vrednovanje, tako i samovrednovanje rezultata rada, i to u svim fazama projekta. Reč je o praćenju projekata. Uloga nastavnika je tu naročito dragocena, jer može pomoći oko pravljenja instrumenata za praćenje i vrednovanje rezultata rada. Tu su različite ček-liste, skale procene, upitnici i drugi instrumenti. Dobro je da učenici imaju projektni portfolio, a na nivou odeljenja se može voditi i strukturni portfolio (nastavnik, učenici).

Iako imamo još mnogo pitanja, verujemo da se odgovori na njih nalaze u priručniku koji nastavnici mogu nabaviti ako žele stručnu podršku u izvođenju projektne nastave. Donosimo i jedan primer projekta iz priručnika.

Naglasiću da u priručniku Projektna nastava 2 ima 10 razrađenih projekata, kao i 12 skica projekata, skoro dvostruko više nego u priručniku Projektna nastava.

Intervju vodila: A. Cvjetić

Zoran Gavrić živi u Beogradu gde je završio najpre Pedagošku akademiju za obrazovanje nastavnika razredne nastave, a potom i Učiteljski fakultet. Radi kao profesor razredne nastave – pedagoški savetnik u Osnovnoj školi „Josif Pančić“ u Beogradu. Autor i koautor više od 20 udžbenika, nastavnih listova i priručnika za učitelje, kao i zbirki pesama za decu i bajki. Održao više od 30 književnih susreta u beogradskim školama. Pregledač svih TIMSS istraživanja u Srbiji. Autor zadataka za portal „Maša i Raša“ IK «Klett».

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama