Пролеће у нашем крају – писмени састав

новембар 14, 2017

Пролеће у нашем крају
 
Коначно је у унаш крај стиго дуго очекивано пролеће. Својим доласком пробудило је уснулу природу идонело нове младе животе. Наговестило је да зими овде више нема места.
Велика златна лопта исплиала је на површину плавог вира и топлим зрацима помилова прво врхове брда, а затим поља и долине. Сиђе преко ливада, па се на извору, златним рукама уми. Врати се, потом, на небо и праменовима косе измами животње из скровишта. У грлима птица сванула је прелепа песма о пролећу. Зечићи су разиграно носили  крунице шареног цвећа и украшавали своје јазбине. Вредни мрави као да су једва чекали прве лепе дане да крену на посао. Зујећи крилцима слетеле су са цвета на цвет неуморне пчелице. Нису пропуштале ни један. Скупљале су полен и као да су се такмичиле са мравима ко је вреднији. Латице цветова би пживеле, полетеле и винуле се у висине. То су били шарени лептирићи.
Море зелене набујале траве њихао се на благом поветарцу. Из ње су стидљиво вириле главице првих весника пролећа. Шапатом су тихо пробудиле и остало цвеће да заједно изаткају шарени ћилим пролећу. Прво стидљиво, а затим смело обојиле су шумарке новом бојом која доноси радост и срећу.
Њихов с емирис далеко шири.
Не знам за остале, али мени је једно од најдражих и најмилијих годишњих доба пролеће.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама