Сваки. Божји. Дан. Веш за прање. То је задатак без рока трајања, не види му се крај, и имате осећај као да сте стално на почетку, без обзира на то колико редовно га обављате. Пошто се опере и осуши, одећа онда мора да се склопи (па, онда и, не дај Боже, испегла) и на крају одложи у ормарима.
Али замислите ово…
Шта ако би нас сваког дана неко питао да ли смо завршили прање веша и наставио да пита да ли смо дали све од себе када смо то радили? Да ли смо све урадили и да ли смо сигурни да смо то урадили како треба?
Замислите да нас та иста особа убрзо потом ПОНОВО пита да ли смо опрали веш и да ли смо сигурни да нема друге одеће коју треба опрати. А онда можда та иста особа жели да види доказ да је веш добро опран и склопљен и жели да испита и да нам постави неколико додатних питања о „процесу“.
Знате да питања долазе поново следећег дана, и следећег дана, и дан после тога. То је вечно, задатак ком се не назире крај.
Претпостављам да се тако осећају наши тинејџери када их изнова и изнова питамо за њихов домаћи задатак и оцене.
Домаћи задатак је за наше тинејџере попут прања веша
„Јеси ли урадио свој домаћи задатак?“
„Јесте ли сигуран да си све урадио?“
„Колико си задатака имао?“
„Ниси пожурио и само збрзао, зар не?“
„Да ли си добро разумео задатак? Не можеш себи приуштити још једну лошу оцену.”
Они знају да ћете питати, они то чекају (и плаше се тога) и вероватно избегавају салву питања тако што се крију у својој спаваћој соби или одлазе код пријатеља после школе. Не желе да то чују из дана у дан. Да ли их кривите?
Уместо да претерано питате или, што је још горе, приговарате, постоји много бољи начин да одржите корак са „прањем веша“ ваше деце. Договорите посебно време, једном недељно, на пример, када ћете поразговарати о домаћим задацима и школским обавезама са својим тинејџером.
Договорите „школски састанак“ са својим тинејџером
Ево неколико предлога да ваши „школски састанци“ буду позитивни и продуктивни:
1. Припремите се за добар разговор
Разговор са вашим тинејџером треба да буде лицем у лице и без ометања.
2. Уверите се да је разговор двосмерна улица
Ево договора – ваш тинејџер мора бити вољан да води искрен разговор током тог времена, а ви можете постављати питања током састанка. Али морате се сложити да не постављате питања о школи ван договореног времена (осим ако, наравно, није критично и хитно). Верујте, ово ће вам обома смањити напетост, али ће вама бити теже него њима.
3. Питања треба да буду отворена и неоптужујућа
Покушајте да не почињете питања речју „Зашто?“, јер их то одмах ставља у дефанзиву. Уместо тога, користите фразе као што су „Реци ми више“ и „Помози ми да разумем“.
4. Ако вам нејасно одговарају, копајте дубље
Ако добијете нејасне, неодређене или „не знам“ одговоре, замолите тинејџера да преформулише свој одговор. Будите стрпљиви и видите да ли можете да сачекате пре него што сами дате одговоре на своја питања.
5. Запамтите, постоје неке ствари које не знате
Постоје неке ствари које ваша деца можда знају, а које не можете да видите у школском систему комуникације. Можда видите задатак који недостаје, али ваш тинејџер зна да је наставник дао дуже време да га заврши. Не дозволите да ваше претпоставке утичу на тон ваших питања. Тон којим се обраћамо свом детету је све!
6. Ако постоји образац неодговорности, тражите доказ да је домаћи задатак урађен
У реду је тражити доказ о раду вашег тинејџера. Није неуобичајено да деца лажу да су завршила све своје домаће задатке, јер је то лакше него да се упусте у решавање са мамом и татом.
7. Похвалите тинејџера за труд и напредак
Свако дете је другачије. Свако дете учи другачије. Само зато што се ваш тинејџер можда мучи у традиционалној учионици не значи да није у стању да учи уз одговарајућу подршку. И, мало подршке у виду изјава: „Одличан посао! Знао сам да ти то можеш!” је драгоцено! Вредновање труда и напретка користиће тинејџеру коме можда недостаје самопоуздање у своје способности.
Запамтите, у суштини, просек оцена вашег тинејџера није вредан да оштетите ваш однос. Кад се стално и превише распитујете о школи, шаљете му снажну поруку. У вашој глави, чините то из љубави и бриге, јер познајете његов потенцијал и желите да се осећа оснажено и задовољно кад испуни своје циљеве. Као и сваки родитељ, желите оно што је најбоље за ваше дете.
Али шта ако је порука коју ваш тинејџер чује: „Моји родитељи више брину о мојим оценама него о било чему другом, јер то је СВЕ о чему причају. Или: „Моји родитељи не верују да могу самостално да постигнем успех. Или: „Моји родитељи кажу да само желе да дам све од себе, али заправо очекују савршенство.
Није неуобичајено да тинејџери погрешно схвате наше намере. Али морамо прихватити да су њихове перцепције њихова стварност.
Такође, понекад родитељи имају нереална очекивања када је у питању школа. Ваш тинејџер би заиста могао да се труди… и упорно добија тројку. Покушајте да не учините да се ваше дете осећа као да оно што је тренутно најбоље од њега још увек није довољно добро.
Оснаживање вашег тинејџера да преузме контролу и одговорност над својим трудом и оценама имаће много позитивнији дугорочни ефекат. Осим тога, нико не жели да га сваки дан гњаве око веша, зар не?
