Пружите својој деци највише што можете, у емотивном смислу, јер за пружање љубав и пажњу нису потребни новац и скупе ствари

19 априла, 2021

Деци треба пуно пажње и љубави, треба им наше време, не да смо само „ту негдје близу“ већ да издвојимо време које ћемо квалитетно провести са њима – кроз игру, причу или заједничку комуникацију.

Као врло млада постала сам мајка, данас 21- годишњег сина, који је управо на овај начин израстао у једно прекрасно створење, иако су сви мислили да ће му због раставе брака нешто недостајати у животу. Заиста се немојте кривити ако се нађете пред животном прекретницом која је у ваш живот донела искуство развода. Идеални услови су да деца расту у сретним породицама, где се отац и мајка воле и међусобно подржавају, поштују и разумеју, но није увек тако и немају сви могућност расти и одрастати у таквим условима. Нажалост, све је више таквих ситуација међу свима нама и не морају деца патити због тога. Теже ће им бити да гледају два несретна родитеља како се не воле и свађају, него да гледају родитеља с којим остају, наравно када прође време прилагодбе, опроста и прихватања, који је у миру са собом. Данас не ретко родитељи остају у добрим односима, што је врло здраво за даљњи одгој детета и на тај начин деца лакше преброде раздвајање од оног родитеља с којим више не живе.

Деца уче оно што виде. Ако им пружамо љубав, пажњу, разумевање и подршку, било да смо самохрани родитељи или родитељи у браку, она ће из тога научити да је једино исправно поступати тако како ми поступамо са њима. Када пак гледају свађу, непоштивање и омаловажавање, сматрати ће да је то у реду, и градити ће своје обрасце понашања и своја уверења на темељу онога што се догађа у њиховом дому. Тако ће се односити и према другима око себе.

Данас крај толико технике и света који напредује из минуте у минуту, модерних играчака, телефона, таблета, играчих конзола и сличних чуда технике, тешко је деци одвући пажњу и забавити их на другачији, рекла бих чак здравији начин. Јесте да су деца постала врло напредна и врло интелигентна и не треба им пуно да „полове“ како све то функционише и да им је то све врло забавно и да се кроз све те игре развијају моторичке и интелектуалне способности, али покушајмо ипак нашој деци вратити оне старе друштвене игре и занимације при чему ће учити повезивати се са собом и са другима.

Увек ћемо имати посла, и на послу и код куће. И увек ће бити неки маил на који се треба још данас одговорити, и увек ће бити веша за пеглање,  кување ручка,  брисања  прашине, али одрастање наше деце су тренуци који пролазе јако брзо и нећемо моћи надокнадити те тренутке нити их поновити. Живот јури с нама и крај нас и колико год сви били запослени родитељи, издвојите време које ћете провести са својим дететом, у шетњи, парку, кроз заједничку игру…седните с њима у песак, запрљајте се сви скупа, гацајте по локвама када киша пада, пишите, цртајте и бојите заједно, читајте приче, кувајте и пеците колаче, стварајте заједничка сећања и успомене.

Срећна сећања и успомене везане уз драга вам места можете овековјечити сретним координатама

Наши родитељи можда нису знали како, можда нису имали времена, и њихово детињство је било пуно теже од нашег, као што је то сада другачије детињство наше деце. Али нам је зато толико свега више доступно, и савета и књига и емисија и блогова и портала за одгој деце, радионица, играоница и сличних ствари, и било би штета да то све не искористимо и помогнемо им да расту сретно и задовољно.

Иако понекад немамо снаге ни воље за ништа, и уморни смо и побегли би од стварности, не заборавимо да без обзира што су малени и не разумеју, али осете, нашу тугу и немир, као и срећу и радост. За пажњу и љубав увек нађите тренутак, па и ако је то само загрљај и „волим те“, али нека буде целим срцем, деца ће то знати ценити и узвратити ће вам на исти начин.

Пружите својој деци највише што можете, у емотивном смислу, јер за пружање љубав и пажњу нису потребни новац и скупе ствари, потребно је само срце, а оно не кошта ништа. Јер на тај начин деца уче бити вољена, волети себе и свет око себе и таква деца израстају у особе здраве, снажне и јаке особности. И постају топле и саосећајне особе, оне особе које ће знати разликовати добро од лошег, особе које ће ценити и поштовати себе и друге и на тај начин стварати бољи и лепши свет.

Аутор: Мирјана Петковић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама