Ваше трогодишње дете одбија да дели играчке с другарима. Разочарани сте и шаљете га у собу с реченицом да, када буде спреман да се извини, може да изађе и настави игру. Дете у својој соби излива бес, а све је пропраћено бурним плачем и шутирањем у зид. Због овога ће бити додатно кажњен, али да ли је ваше првобитно очекивање било фер?
Одговор је НЕ. Студија коју је спровела фондација породице Безос (Bezos Family Foundation) открила је да постоји прилично велики јаз између тога шта дечји психолози сматрају нормалним понашањем, у односу на то шта родитељи сматрају да би њихово дете требало да ради у одређеном узрасту. Пођимо редом.
Дељење
Многи родитељи, па чак и психолози у предшколским установама очекују од деце да деле и враћају ствари. Као васпитач често сам присуствовао преговорима који су ишли у следећем смеру: родитељ каже детету да може узети играчку, али да је након извесног времена (најчешће мереног у минутима) мора дати другом детету да се поигра. Најчешћи исход је да дете одбије да врати играчку када време истекне, након чега следи кажњавање и наравно сузе. Баш из тог разлога потребно је да предшколске установе имају више примерака исте играчке за најмлађу децу. Боље је имати и сужен избор, али истих играчака него више различитих. Чак 43% родитеља мисли да дете пре навршене друге године живота зна шта значи делити с неким нешто, и потпуно погрешно кажњавају децу ако се тако и не понашају. Вештина „дељења“ се развија тек између треће и четврте године, а оно што се интерпретира као лоше понашање је заправо ствар природног менталног развоја детета.
Контрола понашања
Често сам имао прилику и да разговарам с родитељима који су љути на своју децу зато што не поштују одређена правила. Неки покушавају технике позитивног навођења кроз стикере и цртеже, а неки чак прибегавају и подмићивању. Нажалост, код већине се то завршава неким видом кажњавања. По родитељском схватању, деца непрестано крше правила без обзира на то које технике мотивације и одржавања дисциплине користе.
Когнитивна наука тврди да деца до треће године не могу да контролишу импулсивно понашање. Ипак, 56% родитеља верује да деца у узрасту између две и три године пркоси када крши правила, а 36% верује да то раде и деца испод две године. Истина је да деца тек са 3,5 до 4 године почињу да развијају способност контролисања импулсног понашања, а постају конзистентни у томе много касније.
Контрола емоција
Плач и бес најчешће родитеље избацују из такта. Ово затим води грдњи и кажњавању у виду изолације у сврху „сређивања емоција“. Док остављање деце у соби ради смиривања може дати жељени резултат, напади беса се обично дешавају на јавним местима, где не постоји соба за смиривање. Тиме што ћете бити бесни на дете и чак га због тога ударити истоветно је доливању уља на ватру. Оно што родитељи не разумеју је да дете млађе од 3.5 до 4 године није кадро да контролише своје емоције. 24% родитеља деце од једне године сматра да њихова деца имају капацитет да контролишу своје емоције, а 42% верује да њихово дете контролу емоција мора развити до друге године. Због тога чврсто верујем да се многа деца кажњавају због нечега што не могу да контролишу.
Претпоставимо да родитељи воле своју децу
Према истој горепоменутој студији, већина (91%) родитеља тврди да су деца њихова највећа радост. Мисле да су добри родитељи, али и да би требало да унапреде своје родитељске вештине.
Постоји неколико битних ствари које ће родитељима помоћи у васпитању деце у првим годинама. Прво, потребно је да схвате да је управљање сопственим емоцијама модел којим ће се водити и њихова деца. Друго, потребно је да имају више стрпљења.
Да би ово могли применити у пракси, родитељи морају разумети када њихова очекивања према детету одступају од онога за шта је дете способно у неком степену развоја. Овај јаз је умногоме и подстакнут растућим очекивањима које друштво има према деци. Све већа академска оријентација у предшколским и нижим разредима основне школе је савршен пример за то. За крај преносимо речи Метјуа Мелмеда, међународно признатог стручњака у области здравља и развоја деце предшколског узраста, који је поручио следеће свим родитељима који имају потешкоће с васпитањем деце:
„Прве године су године учења, а не кажњавања. Ако родитељ има реална очекивања од детета, тада он може лако и ефектно усмеравати његово понашање“.
М.Д.