Септембар је већ на прагу, годишњи одмори су прошли и дошло је време да ваше дете коначно крене у вртић.
Током лета сте са дететом разговарали о томе да је тамо лепо, има много играчака, много веселих другара, а васпитачице су дивне, насмејане и распеване. Имате утисак да ваше дете са нестрпљењем ишчекује тај дан. Скоро да сте сигурни да ће адаптација на вртић проћи неопажено. Па недавно је без проблема целу недељу провео код баке и деке на селу.
Бака и дека су ипак познате особе.
Предајете насмејаној васпитачици своје дете, али оно почиње да плаче и грчевито вас стеже за руку. Ову ситуацију нисте очекивали и потпуно сте неспремни. Обузима вас све већа туга, осећате се беспомоћно док улажете надљудски напор да умирите своје неутешно чедо. Почињете да се колебате да ли да одустанете од свега и покушате поново следеће године. Сматрате да је бака-сервис за ваше дете ипак много боље решење.
Полазак у вртић је велика промена како за дете, тако и за његову породицу. Оно се први пут налази у потпуно непознатом простору, са непознатим одраслим особама (васпитачицама и другим особљем вртића) и групом непознате деце. У оваквом окружењу, немогуће је очекивати да ће се дете осећати сигурно и безбедно. Зато је важно да родитељи схвате да је плач уобичајена реакција детета на новонасталу ситуацију. Што пре родитељ прихвати ову чињеницу, пре ће моћи да помогне детету да процес адаптације на вртић прође што брже и безболније.
Код неке деце привикавање ће тећи лакше, док ће неки реаговати веома бурно.
Могуће реакције детета на полазак у вртић:
– плач,
– повлачење,
– губитак апетита,
– агресивно понашање према деци, васпитачицама или особама које га доводе у вртић,
– сисање палца,
– мокрење у гаћице,
– тепање,
– не комуницира са децом и васпитачицама,
– жали се на измишљене болове,
– одбија да скине јакну иако је вруће у просторији,
– не укључује се у активности,
– говори да у вртићу није лепо и да га тамо нико не воли,
– буди се ноћу с плачем,
– јутарње буђење траје предуго…
Већини родитеља ће се у овом периоду наметати разна питања:
– Да ли пати?
– Зашто и колико плаче?
– Када ће престати?
– Да ли ће се снаћи у новој групи?
– Да ли ће га деца прихватити?
– Да ли ће се повредити?
– Да ли ће јести и спавати?
Најважније питање је засигурно:
Како да свом детету, али и себи, олакшам привикавање на вртић?
Иако вам се чини да ова агонија никада неће проћи, ипак постоји решење. Кажу да се не прилагоде само деца чији се родитељи нису прилагодили.
Распитајте се о распореду активности у вртићу и постепено са њим усклађујте и кућни режим (време оброка, дневни одмор…).
Упознајте васпитачице са особеностима и навикама свог детета.
Не колебајте се пред дететом и никако не одустајте од вртића. Већина деце са навршене три године изражава потребу за друштвом вршњака и развојно је спремно за укључивање у колектив.
Не показујте узнемиреност и стрес пред дететом. Тако ће оно што говорите и оно што дете види бити усклађено.
Не претерујте са причама и питањима о вртићу, можете изазвати одбојност. Важно је да се понашате као да вам се дешава сасвим нормална ствар у животу.
Изградите сопствени ауторитет. Не претите детету вртићем, васпитачицама или другим особљем у установи, добићете супротан ефекат од оног који сте очекивали.
Будите јасни и одлучни. Објасните му где ћете бити и шта ћете радити за време његовог боравка у вртићу. Немојте лагати или «бежати», али ни одуговлачити опраштање. Узнемирићете дете.
Објасните ко ће и када доћи по њега.
Ово је период када је дете веома рањиво, па је од изузетног значаја да што више времена проводите заједно.
Аутори чланка:
Ирена Грачанац, педагог
Светлана Булајић, васпитач
www.vremeigre.com