U najranijem detinjstvu, pre nego što deca počnu da govore, u rukama im je telefon, a u sve većem broju slučajeva, ti mališani u kasnijem adolescentskom dobu, upadaju u vrtlog virtuelnog sveta, odnosno bolesti zavisnosti od interneta, priča u novoj Mamazjaniji doktor Ivica Mladenović, psihijatar, psihoterapeut i subspecijalista za bolesti zavisnosti.
Prvi simptomi javljaju se rano, ali ih roditelji primete kasno. Najčešće se, prema rečima doktora Mladenovića, na sve načine trude da sami „izleče“ dete, ali su to uglavnom pogrešne metode, pa kad iscrpe sve druge načine, dolaze kod stručnjaka. Glavni problem je zajedničko vreme roditelja i dece, koje sve češće izostaje.
„Umesto da provode sa detetom više vremena, da igraju društvene igre, da zajedno crtaju, čitaju, da u kuću i posle napornog dana uđu nasmejani, koliko god da im je teško, roditelji deci zabranjuju telefone i igrice, a istovremeno se ne odvajaju od svojih aparata. Model je važan, ne razgovor“, objašnjava doktor Mladenović za zadovoljna.rs.
Deca koja su ogrezla u zavisnost bilo koje vrste, pa i one virtuelne, zapravo beže od svojih porodica, koje se ne bave njima. Roditeljima je lakše da su deca u sobi po ceo dan sa telefonom, a simptome zavisnosti primete onog trenutka kad pokušaju da im taj telefon oduzmu, priča psihijatar.
Na lečenju od zavisnosti od interneta i igrica, roditelji su veći problem od dece.
„Svi roditelji vole svoju decu i normalno je da žele da im pomognu onda kad primete da su stvari izmakle kontroli. Međutim, to vreme je uvek problematično. Dok su deca na telefonima, roditelji su na poslu, pa potom na svojim telefonima i nema se vremena za dete. Kad im kažemo da lečenje zahteva da uzmu bolovanje dva meseca, posvete se detetu, koje neće ići normalno u školu, ni tada mnogi‚ nemaju vremena‘“, priča dr Mladenović u Mamazjaniji.