Svaka peta mlada osoba u Srbiji, uzrasta od osam do 19 godina, ispunjava kriterijum za barem jedan psihološki poremećaj, pokazuje novo istraživanje Centra za mlade. Zabrinjava i broj mladih koji se samopovređuju, što povlači niz pitanja o alarmantnosti ovakve situacije, kao i kako se posvetiti prevenciji sličnih slučajeva.
Prema istraživanju Centra za mlade utvrđeno je da se svaki sedmi učenik samopovređivao tokom života, prenosi Novi magazin.
Pet odsto učenika ima panične i anksiozne napade, a oko dva odsto muče poremećaji u ishrani. Primetan je i porast hiperaktivnih poremećaja sa poremećajima pažnje, koji je konstatovan kod 1,7 odsto učenika. Poremećaji ponašanja primećeni su kod 2,2 odsto ispitanika.
Kada je reč o zavisnosti mladih od interneta, istraživanje je pokazalo da u proseku provode oko četiri sata dnevno na društvenim mrežama.
Komentarišući podatak da mladi u proseku provode četiri sata na internetu, psihološkinja Ana Mirković za Danas navodi da pojedina istraživanja pokazuju da deca u Srbiji provode i više vremena na internetu, odnosno, najviše vremena od sve evropske dece.
„Pojedini vrlo često vikendom provode i do devet sati na internetu, što pokazuje da su i oni dani koji su predviđeni za porodičnu dinamiku zapravo prepušteni deci da budu sami sa ekranom, sada to jako utiče na njihovo mentalno zdravlje. Za toliko vremena primimo nekoliko hiljada poruka i sve te poruke su izvesna doza stresa za naš nervni sistem, a posledično i za dušu i mentalnu harmoniju. Najveći broj informacija koje dolaze umeju da budu vrlo stresne, uznemirujuće, da često bude anksioznost, umeju da pojačaju i nesrećno stanje kod dece“, objašnjava Mirković.
Dodatan problem sa korišćenjem interneta je, kako kaže naša sagovornica, to što dete samo konzumira sve informacije koje mu dolaze, najčešće preko slušalica i ekrana, gde stariji nisu uopšte uključeni.
„Znamo da su deca vrlo vulnerabilna, osetljiva, da nemaju razvijeno kritičko razmišljanje, još uvek najčešće nemaju ni logičko zaključivanje koje kreće tek sa 12 ili 13 godina. Sve to doprinosi da deca često primećuju da imaju anksiozne napade, često će reći da su depresivni i to jeste direktno posledica hiperkonzumacije, nekontrolisanog sadržaja koji u ogromnim količinama dolazi putem telefona, odnosno sa interneta i društvenih mreža“, ukazuje Mirković.
S obzirom na to da se istraživanje Centra za mlade fokusira na decu koja su još uvek u osnovnim i srednjim školama, Ana Mirković smatra da bi bilo lepo da školski psiholozi mogu da posluže kao prva linija podrške.
„S druge strane, ovako kako su škole sada koncipirane, mislim da školski psiholozi nemaju ni ingerencije, ni vremena, ni mogućnosti da se bave mentalnom higijenom ili posledično vraćanjem u balans dece koje imaju nekih mentalnih problema, jako je mali broj psihologa na mnogo škola. Vrlo malo se pažnje posvećuje mentalnoj higijeni, odnosno prevenciji mentalnih bolesti ili pomoći detetu koje ima problem. Idealno bi bilo da pošto dete većinski deo budnog dana provodi u školi i najčešće su problemi vezani za odnose sa vršnjacima, da mogu da traže pomoć psihologa onda kada imaju problema, ali svi znamo da su psiholozi u školama stigmatizovani, da se kod njih ide samo kada napravite neku veliku glupost i da bi svako dete volelo da nikad nema nikakav susret sa psihologom tokom školovanja“, ukazuje Mirković.