Како увек да измеримо поступке и успоставимо однос с децом који ће бити базиран на узајамном поштовању? Шта је заправо дисциплина и како да је успоставимо без казни и викања?
На другом предавању у оквиру бесплатне Образовне академије за родитеље коју организују издавачке куће Клет, Фреска и Нови Логос, на ова питање одговара Јелена Марушић, психолог, саветник за васпитање, оснивач Компаса васпитања. Поред већ одржаних предавања која можете послушати на Јутјуб каналу Клет групе, следе још два: Како одгајити емоционално писмено дете и како одгајити самопоуздано дете. Датуме одражавања вебинара током којих можете постављати и питања Јелени Марушић, потражите ОВДЕ.
– Оно што нам је потребно су две ствари – смиреност и доследност. Смиреност значи да показујемо поштовање према детету, да му се обраћамо с поштовањем. Али, с друге стране је важно да чувамо постављене границе и да деци покажемо да смо доследни. На тај начин деца осећају да су уважена и саслушана, али уједно уче и да родитељи имају своје границе и да треба да поштују како њих, тако и друге људе.
Шта је заправо дисциплина
Учење
– Дисциплина НИЈЕ наређење – извршење, односно, дисциплина није онај однос у ком ми нешто затражимо од детета и оно то одмах уради. Премда родитељи то врло често дају као одговор и прву асоцијацију на реч „дисциплина“, каже Јелена Марушић.
Дисциплина јесте учење, учење одређених правила и граница, јер, ако не дођу правила и границе, ту нема ни дисциплине.
Укључивање детета
– Дисциплина подразумева и постепено укључивање детета, како оно расте. Ово је важно ако желите да са дететом успоставите сарадњу. Када ви, као родитељ, самостално креирате правила детету које и те како може бити укључено, онда се дете осети као да није питано, да нема право гласа. А заправо кроз постављање правила и граница, дете може много тога да научи, уколико је и само укључено и ако се правила доносе заједнички. – објашњава Јелена Марушић.
Она додаје да могу постојати и она правила око којих нема преговора, али да и та и таква правила деци треба објаснити, као и разлоге због којих се око њих не договарате.
Прихватање емоција
Трећи важан корак је и прихватање емоција код детета. Родитељи прихватање емоција бркају са попустљивошћу и зато је врло важно објаснити да прихватање дететових осећања не значи и померање граница.
– Ви детету које плаче или бесни због тога што сте доследни можете рећи „Разумем те што плачеш и што си тужан јер не можеш да гледаш ТВ, али договор морамо да поштујемо.“ Тако се дете учи дисциплини. То што ви нисте казнили дете због његових емоција не значи да сте попустљив родитељ.
Јелена говори о још једном кораку у успостављању дисциплине који је често камен спотицања, а то је родитељска недоследност. Ако, примера ради, успоставимо договор и заједнички установимо правила, па их онда мало прекршимо данас, мало следеће недеље, дете ће схватити да правила заправо и нису толико чврста, као ни границе. Јер је то порука коју им ми, родитељи, шаљемо.
Добар пример може бити време пред екраном или време одласка у кревет. Ако око тога имамо договор, изузеци не треба да постоје.
Зрелост детета
Одређена правила нису за сваки узраст. Када причамо о бебама, потпуно је јасно да дете од годину и по неће знати зашто не сме да дира утичницу и тешко ћете им у том узрасту објаснити да је струја опасна или да је детерџент отрован. Уместо тога, ви ћете осигурати да дете не дође у контакт са оним што је по њега опасно, јер оно не може прихватити ту врсту граница. Дакле, када креирамо границе, то мора бити у складу са узрастом и да наша очекивања не буду превелика. Јер, родитељи у том случају дететово понашање могу доживети као инат, а дете заправо само није спремно за одређено правило.
Подршка и повезивање
Ако дете од малих ногу учите да се изува испред врата тако што и сами то чините, дете од годину и по ће, кад ви то константно радите, кренути самостално кренути да следи ваш пример. Али, да би се то десило, потребно је да му дате подршку и да стрпљиво објасните правило. Тек онда, кад објаснимо правила и границе, складно узрасту, може доћи до сарадње.
Зашто је важна смиреност
Како да будете смирени кад сте уморни, а дете вас наљути?
Када нисмо смирени, када смо нервозни, сваки поступак детета може нас много лакше наљутити и онда прибегавамо традиционалним методама попут казне, претњи, уцена.
– Традиционалне методе ће тренутно, можда, дати резултат. Али на кратке стазе. На дуге стазе дете ће врло брзо доћи на старо, само ће покушати да то боље сакрије.
Када користите казне треба да знате да постоје два могућа исхода, тврди Јелена Марушић. Можда ће доћи до послушности детета које ће мислити да ако не послуша, ако се понаша другачије од вашег очекивања – оно није добро дете. Ово сигурно већина родитеља не жели. Друга ствар која се може десити због казне је да се пробуди бунт те да покушава да се освети. Дакле, казне доводе или до послушности да би дете било довољно добро својим родитељима или до бунта.
Како да смирите себе?
– Родитељи ме често питају како да, кад дођу уморни након напорног дана, а дете почне да тестира границе и противречи, како у тим ситуацијама могу да остану смирени? Па, требало би, ако могу, себи да поставе три питања. Прво је – зашто се дете понаша на тај начин. Очигледно да има неку потребу која се крије иза понашања и није искомуницирана. Када говоримо о малом детету, оно често не уме да каже шта му смета или шта се десило што га је повредило, а понаша се на лош начин. У старијем узрасту деца се може понашати баш онако како смо им рекла да се не понашају. Да ли је у питању нека емоција или жеља за пажњом, нешто свакако постоји.
Друго питање је – шта желите дете да научите из ове ситуације? И треће – како да то постигнете?
Примера ради, ако дете желите да научите стрпљењу, да ту ситуацију искористите за такву лекцију, то треба и да му демонстрирате. У тој ситуацији у којој сте, али и у свим другим. Ако ви, примера ради, ујутру јако журите, па нисте стрпљиви док се дете обуче, док доручкује, док се обује и спакује ствари, онда нисте прави модел за стрпљивост коју желите да видите код њега.
Такође је наш задатак да размишљамо о томе чему ми заправо неким својим поступком доприносимо. Ако дете казнимо, ако му одузмемо нешто што воли, да ли смо постигли да научи вредну лекцију коју смо желели или је само научило да ће му, ако направи грешку, бити одузето оно што воли?
Ако о овоме интензивно размишљате, ако дајете себи и детету времена да се поправите и будете бољи, ако упознајете осећања и стварате атмосферу у којој се она слободно исказују, уз стрпљење и доследност, одговори на питања како да реагујете у одређеним ситуацијама ће сами доћи.
У овом видеу о смиреном и доследном родитељству Јелена Марушић говори даље о томе како се постаје доследан родитељ и како бити у исто време нежан и доследан.