Свако дете чуло је за Пепељугу. Зашто онда не би знали и ко је царица Милица или Душан Силни?

13 децембра, 2021

Не бисмо много погрешили када бисмо рекли да је већина деце током свог одрастања добро упознала Пепељугу, Снежану, Златокосу и многе друге ликове из популарних бајки. А шта када би децу од малена упознали са царицом Милицом, кнегињом Љубицом, династијом Немањића, Вуком Караџићем, Михајлом Пупином и другим знаменитим личностима наше историје? Одговор на ово питање зна списатељица др Јована Кулаузов Реба, чији јунаци нису измаштани, већ су главом и брадом Стефан Немања, Краљ Милутин, Стефан Дечански и многи други наши великани.

Уз помоћ сјајних илустратора, велики истраживачки рад и искрене коментаре оних којима су књиге намењене, др Јована Кулаузов Реба успела је да кроз сликовнице Издавачке куће Klett оживи јунаке наше историје и пробуди код деце љубав према сопственој нацији и њеној култури.

Како сте дошли на идеју да пишете књиге за децу о знаменитим личностима српске историје?

Када је мој син имао четири године, почела сам да му причам занимљиве приче из историје и уједно да фигурице са којима се играо називам именима владара и познатих уметника. У једном моменту то му више није било довољно, па сам кренула у потрагу за књигама из историје прилагођеним његовом узрасту. Нисам нашла ниједну. Тада ми је синула мисао да бих могла да покушам да их напишем сама. Та идеја се лагано обликовала у мени, кренула сам у потрагу за илустратором и сликовнице о династији Немањића су угледале светлост дана непуних годину дана касније. Кренула сам од идеје да нешто лепо урадим за своје дете, али сам, пишући, схватила да ме највише мотивише помисао како сва деца познају фабулу, ликове и поруку популарних бајки, на пример, Пепељуге, јер се рано сусретну са њима. Зашто исто то не би могли читајући о историјским догађајима? 

После су дошле и принцезе: едиција Царица Милица, Кнегиња Љубица и Краљица Марија, па књига Михајло Пупин и Упознајмо Вука и Доситеја!, као и двојезична сликовница Јован и Агнеш – српско-мађарска књига за децу коју сам написала са др Лидијом Туро, јер у нашој мултикултурној средини не постоји ниједна таква књига. 

На који начин се припремате за писање, где прикупљате информације које објављујете у својим књигама? 

Пре писања сваке књиге, проведем месеце истражујући научну литературу о историјском периоду и личностима о којима пишем. Да бих била сигурна да сам на добром путу, обавезно ангажујем стручне рецензенте, професоре са факултета, као што је проф. др Снежана Божанић са Филозофског факултета или проф. др Маја Стојановић са Департмана за физику на Природно-математичком факултету у Новом Саду (у случају књиге Михајло Пупин). 

Тек онда приступам креативном процесу, имајући непрестано на уму узраст деце којој се обраћам. Трудим се да пишем једноставно, духовито, али и да своје књиге обогатим дескрипцијом, како бих уједно обогатила и дечији речник. Међутим, да би успех био потпун, признајем да имам и своје мале рецензенте: све књиге тестирам на деци узраста од 5 до 11 година. Пажљиво слушам њихове коментаре, јер су они искрени и концизни у критици. Коментари попут Бриши ово, то звучи досадно! или Не разумем ову реч!, заиста су ми од огромног значаја, јер ја нисам дете и не могу увек да проникнем у њихов начин размишљања. Мислим да је то најважнији фактор успеха мојих књига код деце – јер су деца и утицала на њихово обликовање.

Колико су деца данас упозната са нашом историјом?

Упркос свим изазовима које је деци донело интернет убрзање, тврдим, и као списатељица и као гимназијска професорка, да су деца много паметнија од нас одраслих, јер су њихови ставови флексибилнији. Ако им се приђе са љубављу и пажњом, спремни су да саслушају и да лако науче нове ствари. Зато је толико важно да деци читамо. И читамо. Никад нећу заборавити четворогодишњу девојчицу која ми је на промоцији у Панчеву одрецитовала целу књигу о Светом Сави! Њена мајка јој редовно чита, то ће јој сигурно остати забележено у меморији и самим тим олакшати часове историје у школи. 

На који начин историјске личности приближити младим читаоцима?

Ако је о сликовницама реч – огромну улогу ту игра адекватна илустрација. Иако сам жестока противница интернета у раном узрасту, инсистирала сам увек да моји илустратори цртају ликове у складу са визуелним искуством деце, а то значи да буду слични данашњим ликовима из цртаних филмова, или из компјутерских игрица. Следећа степеница је текст: мора да буде сажет, духовит, да носи у себи искрену емоцију и да истакне универзалне проблеме са којим се савремена дечија публика може поистоветити. То је довољно. На пример, Растко, Михајло Пупин, Доситеј – као дечаци имали су велике снове. Били су својеглави, храбри и ништа није могло да их заустави на путу остварења, иако је све било против њих. Са тако постављеном проблематиком деца могу да се саживе. Када сагледају славне личности као обичне људе са необичним судбинама, онда им је много лакше да их разумеју и да запамте њихове животне приче.

Како децу, која су све више окренута модерним технологијама, приволети да читају?

Заправо, питање је како родитеље, који су окренути модерним технологијама, приволети да забране, или бар ограниче, употребу телефона код деце до 7. године старости. Зар су нам заиста била неопходна савремена истраживања која упозоравају на последице које то може да изазове? Данас је потребно имати мало храбрости и рећи: Не дам свом детету телефон, боље да читамо, иако сви око мене раде другачије. Деца су креативна бића: да их затворите у собу са два дрвена штапа и оставите на сат времена, она ће прво осетити досаду, а потом ће покушати да нешто од та два штапа направе. Једноставно, сам њихов ум ће их принудити на креативну акцију. Притискањем екрана и пасивним упијањем медијског садржаја, они непрестано траже додатни стимуланс. 

Књиге су и даље најбоље решење, јер откад је света и века, људи уживају у причању и слушању прича. То ни технологија није променила! А када детету читамо, наводимо га да, неосетно и лако, од речи ствара слике и филмове у глави, и самим тим да развија машту. Зар то није најважнија особина у 21. веку? Свет се пребрзо мења и зато је потребно много маште да бисмо брзо могли да се прилагодимо новим изазовима у раду и у животу уопште. 

Све сликовнице ауторке др Јоване Кулаузов Ребе можете поручити онлајн на веб-сајту www.eknjizara.rs, од данас па до 10. јануара са празничним попустом од 30%.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама