I sami smo se tokom svog školovanja mnogo puta našli u situaciji obnavljanja gradiva: pred test, ispit ili neko usmeno izlaganje. Znamo da to nije nimalo lako. Nije bila retkost ni da da ovaj aspekt ostavimo za poslednji trenutak, ili ga čak potpuno preskočimo.
Obnavljanje gradiva je nekad i važnije od samog učenja jer nam ono omogućava da sagledamo celinu, da napravimo sintezu svega što smo pročitali i razumeli, da integrišemo važne pojmove i objašnjenja i pripremimo se da celokupno znanje u datom trenutku i pokažemo.
Isto je na svim uzrastima. Obnavljanje ima istu svrhu. Samo, ono što se u mlađem uzrastu javlja jeste nemogućnost da se obnavljanje sprovede samostalno, što je sasvim u redu. Deca vremenom mogu da razviju sposobnost da prate različite faze svog učenja i svoje rezultate u svakoj od njih. I treba im naša pomoć.
Kada se pripreme za kontrolni zadatak ili važan test bliže kraju, ono što najčešće radimo jeste propitivanje deteta. Odrasli drži knjigu i postavlja pitanja, a dete odgovara. Šta zapravo time postižemo?
U svojoj praksi se susrećem sa studentima koji i dalje očekuju da neko umesto njih započne proces obnavljanja gradiva, dakle, nisu samostalni u završnoj fazi učenja. Ako nema nikog da drži knjigu i propita ih celo gradivo pred ispit, oni prosto to ni ne urade. To može da im bude velika prepreka tokom studiranja.
Propitivanje – u mlađem uzrastu da, kasnije to nije rešenje
Propitivanje može da bude od pomoći do nekog trenutka, dok dete ne izgradi svoj način i svoj sistem, ali na duge staze nije rešenje.
Da bismo deci pomogli da budu samostalnija u procesu obnavljanja gradiva, potpuno je u redu da počnemo da propitivanjem dok su mlađi i da budemo tu kao podrška u nižim razredima osnovne škole. Već u 4. i 5. razredu mnogo veća podrška koju deci možemo da damo je traženje načina da se samostalno preslišaju naučenog i nezavisno od drugih osoba, obnove gradivo. Evo nekih načina:
Kviz-pitanja
Pogledajte gradivo zajedno sa detetom. Zadržite se posebno na važnim definicijama, novim pojmovima i kompleksnijim objašnjenjima. Fokusirajte se na pitanja na kraju lekcije. Većina udžbenika ima izdvojene takve delove. Potom sastavite sa detetom kviz-pitanja. To može da bude spisak, mogu da budu kartice ili nešto treće što zajedno osmislite. Ukoliko je moguće, definišite niz pitanja po težini i odredite sa detetom broj bodova za svako. Nakon toga obnavljanje može da počne. Budite tu samo kao pratnja, a neka dete samostalno proverava svoje odgovore, ne mora da čeka da vi to uradite umesto njega.
Igra uloga
Usmeno obnavljanje gradiva detetu može da postane čak i zanimljivo. Kroz kratak razgovor, pronađite ulogu koju dete želi da igra u svom usmenom izlaganju. Da li želi da bude učiteljica? Nastavnik? Da li možda želi da zamisli da se izlaganje održava na televiziji? Ili hoće da bude naučnik koji izlaže nešto novo pred zainteresovanom publikom? Ako se detetu dopada ovaj način, podržite pripremu za ovo izlaganje i uputite ga u izradu koncepta ili ograničenog broja teza u koje može da gleda dok prepričava gradivo.
Šeme i crtanje dijagrama
Neka deca jednostavno ne vole usmeno obnavljanje. Preferiraju neke od tipova neverbalnog preslišavanja, što je naravno u redu. Ovo može da zavisi i od dominantnog stila učenja. Ako primetite da usmeno izlaganje nije nešto što će dete rado da radi, ponudite obnavljanje kroz vizuelni prikaz lekcije. Ovaj tip obnavljanja podrazumeva da sa zatvorenom knjigom dete može da nacrta dijagram lekcije ili neku vrstu šematskog prikaza. To znači da može da prikaže pojmove kroz granjanje ili mrežu, možda i kroz mapu uma. Budite podrška u tom istraživanju.
Obnavljanje nije nimalo lak deo učenja. Često je deci čak i neprijatno da sprovedu obnavljanje jer je to trenutak njihovog suočavanja sa onim što nisu naučili ili nisu razumeli. Ovaj proces često zavisi i od toga da li dete prepoznaje koji stil učenja mu je dominantan i koje tehnike učenja treba da koristi. Ukoliko imate nedoumice ovog tipa ili želite smernice o tome kako da podržite dete na ovom putu, zakažite individualne konsultacije na temu učenja.
Autor: Tamara Kostić, psiholog, savetnik za učenje i autor stranice @ucenje_za_tebe