Psiholog Kang Li: Deca koja rano počnu da lažu su inteligentnija

januar 17, 2018

Većina roditelja bi bila veoma uznemirena kada bi saznala da ih je dete lagalo. Svi mi pokušavamo našu decu da naučimo da nije lepo lagati i da je iskrenost moralni imperativ. Bajka o Pinokiju, kao i basna o čobaninu i vuku, jasno stavljaju do znanja šta se može desiti ako lažete.


Za decu koja rano počnu da lažu smatra se da će izrasti u problematične ličnosti. Međutim, istraživanja tvrde upravo suprotno. Laganje je ne samo normalno, već i znak inteligencije.

Deca otkrivaju laganje već u uzrastu od dve godine, pokazuju studije. U jednom eksperimentu, deca su zamoljena da ne gledaju u igračku koja je sakrivena iza njih, dok se istraživač povukao iz sobe pod lažnim izgovorom. Minut kasnije, istraživač se vratio i pitao dete da li je pogledalo.
Ovaj eksperiment, koji je osmislio razvojni psiholog Majkl Luis sredinom osamdesetih, izveden je na stotinama dece i dao je dva dosledna otkrića. Prvo je to što će velika većina dece gledati igračku u roku od nekoliko sekundi kada ostanu sama. Druga je činjenica da značajan broj njih laže o tome. Najmanje trećina dvogodišnjaka, polovina trogodišnjaka i 80 odsto ili više dece od 4 i više godina poricaće svoj prekršaj, bez obzira na njihovu pol, rasu ili porodičnu religiju.

Deca su takođe izuzetno dobra u laganju. U nizu dodatnih studija zasnovanih na istom eksperimentalnom modelu, velikom broju odraslih – uključujući socijalne radnike, nastavnike u osnovnim školama, policajce i sudije – prikazani su snimci dece koja su lagala ili su govorila istinu o izvršenju prekršaja, sa ciljem da se vidi ko može da otkrije one koji lažu. Zapanjujuće, nijedan od odraslih (čak ni roditelji dece) nije mogao uvek da prepozna laž.

Profesor Luis je otkrio da deca koja su lagala oko toga da li su pogledala u igračku imaju veći verbalni IQ od onih koja nisu lagala, i to za čak 10 poena. (Deca koja ne gledaju u igračku su na prvom mestu najpametnija od svega, ali su retkost.)

Deca koja lažu imaju bolje funkcionalne veštine

Druga istraživanja su pokazala da deca koja lažu imaju bolje funkcionalne veštine (niz sposobnosti koje nam omogućavaju da kontrolišemo naše impulse i da ostanemo fokusirani na zadatak), kao i veću sposobnost da vide svet kroz oči drugih ljudi, što predstavlja ključni indikator kognitivnog razvoja poznat kao “teorija uma” (otkriveno je da deca koja imaju poremećaj hiperaktivnosti koji karakteriše slabije funkcionalne veštine i ona sa poremećajima spektra, kao što je autizam, koji karakterišu deficiti u teoriji uma, imaju problema sa laganjem).

Psiholog Kang Li, koji već više od dve decenije istražuje dečije laži i prevare, poručuje roditeljima da ako otkriju da njihovo dete laže u uzrastu od 2 ili 3 godine, treba to da proslavi. Ali, ako vaše dete zaostaje u laganju, ne brinite: možete ubrzati ovaj proces. Obučavanje dece u funkcionalnim veštima i teoriji uma koristeći razne interaktivne igre i vežbe sa igranjem uloga mogu u roku od nekoliko nedelja pretvoriti iskrenu decu u lažove, zaključio je profesor Li. I učenje dece da lažu poboljšava njihove rezultate na testovima funkcionalnih veština i teorije uma. Laganje je, drugim rečima, dobro za vaš mozak.

Izvor: Blic žena

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama