Однос мајке и ћерке је веома важан у животу сваке жене. То како се мајка опходи према ћерки у раном детињству и током одрастања, огледа се у њеном даљем животу. Улога родитеља у васпитавању деце је за многе болна тема и то не треба да чуди.
Психолог Михаил Лабковски говори о главним грешкама које чини већина мама и бака у васпитању женског детета.
Мораш да будеш…
Прва и најозбиљнија грешка коју чине многе маме и баке у васпитању ћерке односно унуке јесте некакво програмирање на скуп обавезних вештина и умећа које би девојчица морала да савлада. „Мораш да будеш фина“, „Мораш да се прилагодиш, „Мораш научити да куваш“, „Мораш…“. Нема ништа лоше ни погрешно у умећу кувања, али код девојчице се јавља мисао: вредећеш једино ако задовољиш одређене критеријуме. Зато ће далеко ефикасније бити да пружите лични пример: хајде да заједно скувамо супу, хајде да заједно одаберемо фризуру за тебе. Kада девојчица види да мама нешто ради са задовољством, пожелеће да и сама то научи.
И обрнуто, ако мама мрзи нешто да ради, колико год она понављала да девојчица то треба да научи, ова ће подсвесно према томе осећати одбојност. Све у свему, пре или касније ће научити све што јој буде требало. Онда када јој буде требало. Др Ранко Рајовић упозорава: Зашто деца данас ћуте, седе и плаше се лопте!
Сви они хоће само једно…
Друга грешка која се често среће у васпитавању ћерки јесте тежак осуђујући однос према мушкарцима и сексу, а који јој преноси мајка. „Сви они хоће само једно“, „Пази да те не искористи и остави“, „Треба да будеш недодирљива“.
Девојчица зато расте са осећањем да су сви мушкарци агресивци и насилници, а секс нешто одвратно што треба избегавати. Међутим, како одраста тело јој шаље сигнале, хормони почињу да лудују и та унутрашња противречност између онога што осећа и мајчиних забрана је врло трауматична.
Противречне поруке
Трећа грешка која се на парадоксалан начин надовезује на другу – јесте то што се у двадесетим годинама девојци јасно саопштава да је формула њене среће да се уда и роди децу. Пожељно до 25. иначе ће бити касно. Размислите: прво сте јој у детињству говорили шта све мора (списак) да би се удала и родила децу, затим сте јој неколико година уливали идеју да су сви мушкарци „кретени“ и да је секс нешто ниско и прљаво, а сада опет: удај се и рађај. То је парадоксално, али мајке врло често усађују ћеркама такве мисли. Последица је ћеркин страх од било каквог односа.
И озбиљно повећан ризик од губитка везе са самом собом и оним што девојка заиста жели.
Одрастање под мамином сукњом
Четврта грешка је презаштићивање. Веома је лоше што данас мајке све чешће везују девојчицу за себе и окружују је толиким забранама да је то страшно. Не иди у шетњу, не дружи се с њим, позови ме на сваких пола сата, где се налазиш, зашто касниш три минута. Девојчицама се не даје нимало слободе, не дају им право да саме одлуче јер те одлуке ето могу испасти погрешне.
Али то је нормално! У узрасту 14–16 године код нормалног тинејџера се одвија процес сепарације, он жели да о свему одлучује сам, и (осим питања живота и здравља) треба му ту могућност и дозволити. Јер ако девојчица расте под мамином сукњом, она ће се уверити у то да је она биће другог реда, неспособно да сопствено постојање и да ће увек и све други одлучивати уместо ње.
Прављење чудовишта од оца
Пета грешка – формирање негативне слике оца. Без обзира да ли је отац присутан у породици или мајка сама гаји дете, недопустиво је правити чудовиште од оца. Не треба говорити детету да је све лоше особине наследило са очеве стране. Не треба оца оцрњивати па какав год да је.
Таман и да је стварно био „кретен“, мајка би морала преузети и свој део одговорности што је баш таквог човека одабрала за оца свог детета. То је била грешка и зато су се растали, али не сме се пребацивати на дете одговорност за то ко је учествовао у његовом прављењу. Нема оно ништа с тим.
Физичко насиље
Децу не треба тући, али треба рећи и то да то девојчице више траумира. Психолошки ниво самопоштовања код девојчице брже спада на ниво пониженог и потчињеног. Ако батине добија од оца, врло је вероватно да ће кад одрасте бирати агресивне партнере.
Изостанак похвала
Девојчица треба да растући слуша о томе како је вољена, лепа, способна, све нај-нај. То ће формирати здраво, нормално самооцењивање. То девојчици помаже да одрасте са осећањем задовољства собом, прихваћености саме себе, љубави према себи. То је залог њене срећне будућности.
Расправљање пред дететом
Свађе родитеља у присуству детета су недопустиве. Посебно ако је реч о личним особинама мајке односно оца, узајамном окривљивању… Дете не треба да томе присуствује. А ако се већ догодило, оба родитеља треба да се извине и објасне му да су их осећања надвладала па су се посвађали али да су се већ помирили и, што је најважније, да дете с тим нема везе.
Пуштање низ воду
Девета грешка – неодговарајуће пролажење кроз период ћеркиног пубертета. Ту постоје две крајности: дозволити све, само да се не изгуби контакт, и забранити све да се нешто не би отело контроли. Оба су лоша. Једини начин да се без жртава прође овај за све тежак период јесте непопустљивост и добронамерност. Непопустљивост у задатим границама дозвољеног, добронамерност – у општењу. За девојчице у том узрасту је веома важно да се с њима много разговара, распитује о њиховом мишљењу, одговара на глупава питања, деле сопствене успомене.
И да се смирено разговара и да се ти разговори никада не употребе против детета. Ако се то тад пропусти – блискости неће бити више никад, а одрасла кћи ће сутра рећи: „Никад нисам имала поверења у мајку“.
Живећеш по мом!
Најзад десета грешка – наметање погледа на живот. Девојчици нипошто не треба говорити да њен живот мора подразумевати неке ствари. Да се уда, роди децу, смрша, не угоји се… Девојчици треба уливати и код ње неговати умеће да ослушкује саму себе, да има право да се бави оним што јој се допада, што јој иде за руком, да буде задовољна собом без обзира на оцену околине и друштвено мишљење. У том случају она одраста у срећну, лепу, самоуверену жену, спремну на пуновредан однос са партнером!
Извор: Детињарије