Umorni ste, čeka vas ručak na šporetu, a kuća je u takvom neredu. Na sve to, vaše dete je upravo odlučilo da dodatno začini situaciju jednim bezrazložnim napadom besa. Zvuči poznato? Posmatrate sve ovo u neverici i pitate se u sebi:
— Šta sad da radim? Kako da ovo rešim? Da li da sve pustim da ide bestraga, da sednem i plačem nad sopstvenim životom ili da se lepo „terapeutski“ izderem na svoje dete i pošaljem ga u sobu da se smiri? Da se zna ko u ovoj kući mora da spremi ručak i bez koga se ne može.
U ovakvim situacijama, većina roditelja sebi najčešće govori kako ovako nešto više neće dozvoliti sebi i kako će učiniti sve da se ovakva situacija ne ponavlja. I kako to u životu biva, sutra opet krene sve ispočetka, ili što bi se u narodu reklo, “ ‘ajmo jovo-nanovo“.
Šta treba uraditi u ovoj situaciji?
Odakle da krenemo i kako da odredimo prioritete? Kako da osvestimo da ovakve situacije nisu dobre ni za nas, ni za naše dete – ni dugoročno, ni kratkoročno?
Za početak, treba da razumemo kako ovakve situacije deluju na naše dete i na njegovo ponašanje u budućnosti, na njegova osećanja, želje i težnje.
Koje su to tačno situacije?
Sve one u kojima nemamo kontrolu nad sopstvenim ponašanjem, u kojima smo ljuti, koje u trenutku ne možemo da prihvatimo i koje želimo da promenimo. Kada dete radi nešto što je za nas neprihvatljivo mi nemamo kontrolu kako se mi osećamo i šta je to što mi želimo da dete uradi da bi popravilo ponašanje. Tada najčešće naređujemo, kritikujemo, analiziramo, plašimo, pričamo u nedogled. Tada, a često toga nismo ni svesni, kao roditelj „igramo“ na strah, plašimo, pretimo, vičemo, udaljavamo dete bez obrazloženja.
Detetu najčešće nije jasno šta želimo od njega, ne zna šta očekujemo, šta treba da uradi, blokira se zbog doživljenog straha i ono što se najčešće dešava učvršćuje se negativno ponašanje. Ako takvo ponašanje i promenite, to bude kratkoročno. Takvo ponašanje roditelja nije razvojno podsticajno za dete. Zato je PRVA STVAR KOJU TREBA DA URADITE da ugasite sirenu za stres!
Gašenje sirene za stres je težak zadatak, ali to nije nemoguće. Iz iskustva znate da ništa nije lako, a ni previše teško. Bitno je da verujete i da to svesno želite.
Šta se u našem organizmu dešava kada naše dete uradi nešto što ne bi trebalo ? U tim trenucima, pali se sirena za stres u našem mozgu. Kad se ta sirena upali, luči se hormon stresa, kortizol. Time se ograničava naša sposobnost da logično i pažljivo razmišljamo o datoj situaciji i o mogućim posledicama našeg delovanja u toj situaciji. Najčešće postupamo po instinktu. Skloni smo da vičemo, udarimo, prosipamo, padamo, plačemo nad sopstvenim životom – pa često proglasimo da je dete krivo za novonastalu situaciju, i rešimo da ga vaspitavamo u ovoj situaciji tako što ga pljesnemo po guzi, vičemo…
Kojim tehnikama se možete poslužiti?
BROJTE DO 10
Ova tehnika dopušta da razmislite umesto da nepromišljeno reagujete u datoj situaciji. Kada ovo primenimo, iz centra u mozgu u kome se procesuiraju emocije šalje se informacija delu mozga koji je zadužen za racionalno razmišljanje da se umiri. To nam omogućava da donesemo racionalnu odluku šta raditi u ovoj situaciji, nasuprot nerazumnom reagovanju.
Ovo je moguće samo onda kada isključimo svoju sirenu za stres. A možemo je isključiti disanjem. Dubokim, ritmičnim disanjem iz stomaka. Tako hranimo svoj mozak kiseonikom i deo mozga u kome se procesuiraju emocije se umiruje, a mi lakše i bolje donosimo odluke o tome šta nam je činiti u ovoj situaciji.
PRIHVATITE SVOJ STRES
Napravite svoju skalu za merenje stresa i kada ste u ovoj situaciji obeležite na kom ste nivou. Prihvatatanje stanja u kome ste, prvi je korak da izađete konstruktivno iz situacije koja vas uznemirava. Tada otvarate alternative, kako da iz konkretne situacije izađete ne povređujući ni sebe, ni druge.
PRETVORITE „MORAM“ U „ŽELIM“
Moramo samo da umremo kada za to dođe trenutak, i da se porodimo ako smo trudni isto kada za to dođe trenutak. Znači, malo stvari moramo!
Promislite šta želite od ove situacije — da budete smireni i da nađete način kako da završite ono što ste počeli, a da se pri tome osećate dobro i vi i oni koje volite oko sebe.
Umesto što ćete sebi reći:
‘‘Moram sada da smirim i kontrolišem situaciju.“
kažite:
“Želim da objasnim detetu kako njegovo ponašanje utiče na mene i želim da on/ona čuje šta mu govorim“
ili umesto:
„Mora sada da pospremi igračke koje su razbacane po celom stanu“, recite sebi „Želim da moje dete nauči da stvari koje koristi (u ovom slučaju igračke) vrati tamo gde im je mesto.“
Kada na ovaj način razmišljate, vi sami određujete prioritete i nekada će se desiti da ćete od nečega odustati zarad sebe samih i videćete da nije neophodno da forsiramo neke stvari u želji da delujemo savršeno. Taj pojam slobodno izbrišite iz rečnika jer on ne postoji. Ni savršen čovek, ni savršena žena, a ponajmanje savršen roditelj.
NAUČITE DA BODRITE SEBE
Recite sebi “sutra je novi dan”, “ovo će proći”, “nije baš sve tako crno”. Posipanje šećerom mnogo više prija nego posipanje solju, i utiče da se tok misli promeni brzinom svetlosti.
DAJTE SEBI PAUZU
Skuvajte kafu. Udahnite duboko. Ovakve situacije se mnogo lakše rešavaju hladne glave.
FOKUSIRAJTE SE NA POZITIVNE EMOCIJE
Setite se na primer svoje omiljene pesme koja vam uvek popravi raspoloženje. Kada se fokusiramo na lepe i drage emocije to nam vraća optimistično razmišljanje.
PROMRDAJTE SE MALO
Uradite nekoliko vežbi, ispravite leđa, čučnite-ustanite. Pa tako nekoliko puta!
IZAĐITE NA VAZDUH ILI U ŠETNJU
Vratite se kada se primirite. I nemojte da zaboravite da povedete dete sa sobom – i njemu i vama će promena prostora i vazduha prijati.
I ako sve ovo gore navedeno ne uspe da vas vrati u početno stanje, pokušajte staru dobru tehniku vrištanja u jastuk. Vrištite u jastuk, udarite jastuk, pa zagrlite jastuk. Kada su emocije naglašene, uvek je dobro da se one negativne koje pozivaju na ljutnju i nasilno ponašanje izbace, a bolje ih je usmeriti prema jastuku, nego prema sebi ili nekom drugom. Čuli ste verovatno i sami koliko sportovi poput kickboxa pomažu pri smanjenju stresa. Ne morate da idete na časove ukoliko ne želite, ali nekad i stari dobri jastuk moze da pomogne pri izbacivanju viška ovakve energije.
Na kraju, osmislite sami tehniku koja će vam najviše prijati i koja će vas smiriti, i ne zaboravite:
Život je satkan od onih nezaboravnih trenutaka, ali i od onih u kojima se ponekad ne snalazimo najbolje. Kako će ti trenuci izgledati zavisi samo od nas. Mi biramo!
O ovim i mnogim drugim izazovima u roditeljstvu možete saznati više kroz program “Podrška, ne perfekcija” Fondacije Novak Đoković.
Autor: Smiljana Grujić, psiholog i psihoterapeut posvećen obrazovanju. U fokusu interesovanja su joj saosećajna komunikacija i upravljanje emocijama. Smiljana je takođe program menadžer Fondacije Novak Đoković i vodi program “Podrška, ne perfekcija”.