Здравствени проблеми резервисани за шездесетогодишњаке све чешће се појављују у млађем узрасту
Обољења која су некада била реткост у дечјем узрасту, данас се откривају у готово сваком школском одељењу, показују подаци из педијатријске праксе домова здравља у Београду. Просечно, двоје или троје деце у сваком разреду је гојазно, има хипертензију, дијабетес и различите психозе, што су обољења која су, до пре само једне или две деценије, била резервисана за шездесетогодишњаке и старије.
Докторка Весна Димитријевић Срећковић, ендокринолог у Клиници за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма Клиничког центра Србије, каже, за „Новости“, да су конзумирање „брзе хране“ и слаткиша, као и седење током већег дела дана, довели до низа проблема у дечјем узрасту.
– Код младих особа, у огромном порасту су болести попут масне јетре, обољења крвних судова и хормонски дисбаланси – каже др Весна Димитријевић Срећковић. – Школарци се масовно хране нездраво и постају гојазни, што је окидач за срчане проблеме, инсулинску резистенцију и појаву ризика од неплодности. Стомачић код детета и вишак масних наслага око струка често су узрок полицистичних јајника и смањеног лучења тестостерона.
Откривено је да деца која су гојазна и имају поремећај лучења инсулина у крви најчешће истовремено пате од депресије и анксиозности, каже др Димитријевић.
– „Хормон среће“ у телу у овом случају је „пресечен“, због чега долази до низа психолошких проблема – каже др Димитријевић. – Када смо успели да скинемо наслаге на стомаку и повећамо физичку активност код деце, истовремено смо смањили психолошке проблеме.
Докторка Дивна Видовић, педијатар Дома здравља Звездара, каже, за „Новости“, да постоји све више психијатријских обољења у школском узрасту.
– То су психозе, које су раније биле ретке – каже др Видовић. – На систематским прегледима уочавамо да од 10 до 15 деце у генерацији има овај проблем и да им је потребна терапија. Пре једне деценије, то је било у просеку свега једно дете. Када, осим стресова и наследних фактора, узмемо у обзир и претерано коришћење нових технологија и недостатак времена проведеног са родитељима, јасно је због чега, осим физичких, настају и психички проблеми код деце од најранијег узраста. Зато стално упозоравамо родитеље на то да треба да разговарају са децом и реагују ако примете било какву промену у понашању.
Алармантан податак је и да свака шеста девојчица школског узраста има аутоимуно обољење штитне жлезде. У предшколском узрасту, на нивоу једне генерације, то су три или четири детета.
– Примећено је да све више гимназијалки пати од овог проблема – каже др Видовић. – Као и код свих других аутоимуних болести, претпоставља се да је стрес главни узрок. Велики захтеви и очекивања од околине су сигурно неки од разлога за овакву ситуацију. То значи да се нездрав животни стил одраслих свакодневно преноси на децу. Недостатак најобичније игре, спорта и разоноде доводи до тога да развој деце крене у погрешном смеру.
БОЛ У ГРУДИМА СЕ СХВАТА ОЗБИЉНО
ДОК је раније код деце бол у грудима често био симптом упале мишића и пролазних здравствених тегоба, педијатри данас овај проблем врло озбиљно схватају.
– Болови у пределу грудног коша могу да укажу на озбиљно обољење срца. Увек је боље проверити ситуацију када се појаве овакви симптоми. Уз помоћ савремене дијагностике овај проблем може да се откије на самом почетку болести – каже др Видовић.
Александра Васић
Извор: Новости