Чињеница је да интелигенција не зависи само од броја неурона, односно да није условљена само генетским потенцијалом, него и везама међу неуронима, тзв. синапсама. Раздобље до седме године живота најдрагоценије је за формирање нових неуронских веза (синапси). Зато пустите дете да скаче, да се креће, напољу и у кући. Дете у кући има инстинктивну потребу за скакањем, оно ће скакати и када ви нисте ту. Зато прилагодите намештај детету. Ми децу третирамо као кућне љубимце. Ово сме, то не сме, била је једна од безброј духовитих опаски реномираног др. Ранка Рајовића, члана Управног одбора Менсе Интернатионал, председника Менсиног светског Одбора за даровиту децу, УНИЦЕФ-овог сарадника на пројекту раног подстицања интелектуалног развоја код деце и аутора NTC састава, којим се подиже интелектуални потенцијал деце те се развија брзина размишљања и закључивања – тзв. функционално знање.
Предавања овог лекара специјалисте из Новог Сада, између осталог оца четворо деце, изазивају снажан интерес јавности. За само две недеље на YouTube-u погледало га је више од 100.000 људи, његова књига “IQ детета – брига родитеља” постала је штиво које родитељи све више траже.
Упркос најбољим намерама, испада да највеће грешке у одгоју чине родитељи?
– Родитељи морају знати да су они број један у одгоју, стога морају проводити највише времена с дететом од рођења до седме године, када се мозак формира. Ту не смемо грешити, посебно до треће године, а догађа се да због претеране заштите грешимо.
Које грешке правимо?
– Грешимо од рођења, ето, већ припремом собе. Плава или розе? За цурице је све розе – од тепиха до зидова. И сада, беба која спава 20 сати дневно, тих пар сати када се пробуди, не само што први месец види све мутно, већ је све розе без икаквих контраста. А доказано је да прва велика стимулација долази преко контраста. И ту је мање стимулисан мозак, што и није проблем, ако је само то. Друга грешка је држање главе. Она се не држи, већ фиксира од страха да ће се нешто догодити, па се неће развити важне неуронске везе у једном делу мозга .
Трећи је однос маме и тате, она узима бебу и инстинктивно је држи чврсто с две руке, а тата не. Он узме бебу, врти је, носи је у једној руци, па мало наопако, што доводи до свађе с мамом. Управо тим “мало грубљим” покретима тата спрема своје дете за живот, јер су то инстинктивни покрети којима се развијају синапсе и тај биолошки моменат је важан јер тата мора обавити своју функцију после рођења детета.
Четврти је момент пузања, јер су кроз дланове повезани центри у мозгу. А онда је ту и скакање, инстинктивни покрети за развијање синапси. То је потреба. Проф. Лихтманн с Харварда доказао је да неурони који не раде умиру. И догађа се борба међу неуронима. Они који нису корисни, губе се, и да би преживели, терају дете да се врти, скаче… Шесто је ходање. Детету је од друге до пете године потребно кретање. Недостатак кретања доводи до равних стопала, што је данас попримило епидемијске размере и у неким земљама чак 70 одсто деце има тај проблем.
Седмо је ходање по ивичњацима, јако битно, јер се равнотежом активирају синапсе. Ротација је важна. Пустите дете да се врти. Некада је у парковима било нормално да се деца врте, што више не виђам. Ми децу својим страховима превише штитимо, те су она данас трома и седе код куће.
Извор: www.glasistre.hr
Можда ће вас интересовати;