Пустите децу да скачу, то развија интелигенцију

 
Чињеница је да интелигенција не зависи само од броја неурона, односно да није условљена само генетским потенцијалом, него и везама међу неуронима, тзв. синапсама. Раздобље до седме године живота најдрагоценије је за формирање нових неуронских веза (синапси). Зато пустите дете да скаче, да се креће, напољу и у кући. Дете у кући има инстинктивну потребу за скакањем, оно ће скакати и када ви нисте ту. Зато прилагодите намештај детету. Ми децу третирамо као кућне љубимце. Ово сме, то не сме, била је једна од безброј духовитих опаски реномираног др. Ранка Рајовића, члана Управног одбора Менсе Интернатионал, председника Менсиног светског Одбора за даровиту децу, УНИЦЕФ-овог сарадника на пројекту раног подстицања интелектуалног развоја код деце и аутора NTC састава, којим се подиже интелектуални потенцијал деце те се развија брзина размишљања и закључивања – тзв. функционално знање.
Предавања овог лекара специјалисте из Новог Сада, између осталог оца четворо деце, изазивају снажан интерес јавности. За само две недеље на YouTube-u  погледало га је више од 100.000 људи, његова књига „IQ детета – брига родитеља“ постала је штиво које родитељи све више траже.
Упркос најбољим намерама, испада да највеће грешке у одгоју чине родитељи?
– Родитељи морају знати да су они број један у одгоју, стога морају проводити највише времена с дететом од рођења до седме године, када се мозак формира. Ту не смемо грешити, посебно до треће године, а догађа се да због претеране заштите грешимо.
 Које грешке правимо?
– Грешимо од рођења, ето, већ припремом собе. Плава или розе? За цурице је све розе – од тепиха до зидова. И сада, беба која спава 20 сати дневно, тих пар сати када се пробуди, не само што први месец види све мутно, већ је све розе без икаквих контраста. А доказано је да прва велика стимулација долази преко контраста. И ту је мање стимулисан мозак, што и није проблем, ако је само то. Друга грешка је држање главе. Она се не држи, већ фиксира од страха да ће се нешто догодити, па се неће развити важне неуронске везе у једном делу мозга (više…)