Pustite decu da skaču, to razvija inteligenciju

 
Činjenica je da inteligencija ne zavisi samo od broja neurona, odnosno da nije uslovljena samo genetskim potencijalom, nego i vezama među neuronima, tzv. sinapsama. Razdoblje do sedme godine života najdragocenije je za formiranje novih neuronskih veza (sinapsi). Zato pustite dete da skače, da se kreće, napolju i u kući. Dete u kući ima instinktivnu potrebu za skakanjem, ono će skakati i kada vi niste tu. Zato prilagodite nameštaj detetu. Mi decu tretiramo kao kućne ljubimce. Ovo sme, to ne sme, bila je jedna od bezbroj duhovitih opaski renomiranog dr. Ranka Rajovića, člana Upravnog odbora Mense International, predsednika Mensinog svetskog Odbora za darovitu decu, UNICEF-ovog saradnika na projektu ranog podsticanja intelektualnog razvoja kod dece i autora NTC sastava, kojim se podiže intelektualni potencijal dece te se razvija brzina razmišljanja i zaključivanja – tzv. funkcionalno znanje.
Predavanja ovog lekara specijaliste iz Novog Sada, između ostalog oca četvoro dece, izazivaju snažan interes javnosti. Za samo dve nedelje na YouTube-u  pogledalo ga je više od 100.000 ljudi, njegova knjiga „IQ deteta – briga roditelja“ postala je štivo koje roditelji sve više traže.
Uprkos najboljim namerama, ispada da najveće greške u odgoju čine roditelji?
– Roditelji moraju znati da su oni broj jedan u odgoju, stoga moraju provoditi najviše vremena s detetom od rođenja do sedme godine, kada se mozak formira. Tu ne smemo grešiti, posebno do treće godine, a događa se da zbog preterane zaštite grešimo.
 Koje greške pravimo?
– Grešimo od rođenja, eto, već pripremom sobe. Plava ili roze? Za curice je sve roze – od tepiha do zidova. I sada, beba koja spava 20 sati dnevno, tih par sati kada se probudi, ne samo što prvi mesec vidi sve mutno, već je sve roze bez ikakvih kontrasta. A dokazano je da prva velika stimulacija dolazi preko kontrasta. I tu je manje stimulisan mozak, što i nije problem, ako je samo to. Druga greška je držanje glave. Ona se ne drži, već fiksira od straha da će se nešto dogoditi, pa se neće razviti važne neuronske veze u jednom delu mozga (više…)