Rani uzrast predstavlja ključni period za razvoj jezika, kognitivnih i socijalnih veština kod dece. U predškolskom dobu deca ne uče strani jezik kao predmet, već jezik „izrasta zajedno sa njima“. Kako ističe Violeta Strelec, rukovodilac Nemačkog vrtića i predškole u Beogradu:
„Deca najpre slušaju, a potom koriste reči i fraze kao sredstvo komunikacije. Jezik koji ih okružuje u prostoru u kojem borave prirodno urasta. Kroz postepeno uzrastanje, novi jezik postaje za dete proširena mogućnost komunikacije i prirodna sposobnost svakog deteta. Jezik se ne uči kroz pravila, već spontano i kroz igru.“
U Nemačkom vrtiću u Beogradu, celokupan program se realizuje isključivo na nemačkom jeziku, u skladu sa najvišim pedagoškim standardima. Usvajanje jezika odvija se spontano, kroz konkretne situacije – igru, obroke, postavljanje pitanja i svakodnevne interakcije. Deca reči povezuju sa radnjama, predmetima i osećanjima, a greške u govoru ne smatraju se problemom, već su pokazatelj aktivnog procesa učenja. Kako dodaje Violeta Strelec:
„Počinju da imitiraju melodiju glasova i reči, a potom izgovaraju prve reči pri čemu prave greške, ali upravo te greške su pokazatelji da dete aktivno obrađuje jezik.“
Rana izloženost nemačkom jeziku razvija metajezičku svest, koja olakšava učenje novih jezika kasnije u životu. Roman Jakobinski naglašava da „deca prirodno upoređuju zvučne, gramatičke i semantičke obrasce jezika, što razvija metajezičku svest i olakšava jezički transfer različitih jezika“. Takođe, Kumins ističe da „osnova maternjeg jezika podržava razvoj istih veština i na drugom jeziku“. Po mišljenju Cimera, „jezik izrasta iz deteta i smatra se primarnom ljudskom sposobnošću; učenje jezika je neprekidni proces celog života“.
Usvajanje jezika u ranom uzrastu dešava se kroz društvenu interakciju i svakodnevne aktivnosti. Deca slušaju, oponašaju, postavljaju pitanja, igraju se i kroz konkretne situacije povezuju reči sa radnjama i osećanjima.
Strelec napominje da „deca uče da govore jer žele da budu shvaćena. Jezik je za njih sredstvo kojim izražavaju svoje želje, osećanja i misli. Bez društvene povezanosti jezik gubi smisao.“ Tako se kroz zajednički život, igru i interakciju jezik živi, a ne veštački stvara.
Sam koncept vrtića zasnovan je na principima Fridriha Frobela, osnivača moderne predškolske pedagogije u Nemačkoj. Frobel je isticao značaj ranog razvoja, slobode izražavanja i igre, naglašavajući da je vrtić mesto gde se dete kroz iskustvo razvija kao samostalna, kreativna i radoznala individua. Njegova poznata maksima „Od razvoja do samoostvarenja“ podseća da je razvoj usklađenost sa prirodom pojedinca, dok je vaspitanje sredstvo za vežbanje i ispoljavanje potencijala deteta. Vrtić je, prema Frobelu, prostor gde deca potvrđuju i nadograđuju porodično vaspitanje, istražuju svet oko sebe i uče da samostalno donose zaključke.
U Nemačkom vrtiću, igra se posmatra kao temelj ranog obrazovanja. Ona omogućava deci da istražuju, testiraju sopstvene mogućnosti i izraze kreativnost, dok vaspitači prepoznaju potencijale svakog deteta i pružaju podršku u njihovom razvoju. Strelec objašnjava: „Vrtić je mesto potvrđivanja porodičnog vaspitanja i prostor u kom postoji bezbroj mogućnosti i načina za dete da osvoji i otkrije razne svetove.“ Kroz igru i interakciju deca razvijaju samopouzdanje, socijalne veštine i kreativno mišljenje, što ih priprema za školu i život u zajednici.
Deca koja pohađaju Nemački vrtić u Beogradu ne samo da usvajaju nemački jezik, već se pripremaju i za buduće školovanje u Nemačkoj školi u Beogradu, jedinoj školi u Srbiji koja već 170 godina radi po nemačkom programu obrazovanja.
Sistem ove škole se proteže od vrtića, preko predškolskog i osnovne škole do gimnazije i polaganja nemačke mature. Rani kontakt sa nemačkim jezikom i opisanom pedagogijom omogućava deci da razviju kognitivne, jezičke, socijalne i emocionalne kompetencije, a istovremeno i interkulturalnu osetljivost i kosmopolitski osećaj pripadnosti.
Roditelji koji žele da svojoj deci pruže sigurno, podsticajno i inspirativno okruženje imaju priliku da posete Dan otvorenih vrata Nemačkog vrtića u Beogradu:
📅 12. mart 2026.
🕔 17:00–19:00
Tokom posete moći ćete da:
– Upoznate tim vaspitača i pedagoga
– Zavirite u prostor u kome deca rastu i uče
– Saznate više o obrazovnim programima i pripremi za nemački obrazovni sistem
📩 Prijava je obavezna: sekretariat@dsbelgrad.com ili popunjavanjem formulara OVDE.
Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram
Nemački vrtić u Beogradu kombinuje filozofiju tradicionalne pedagogije i savremeni pristup ranom obrazovanju, pružajući deci iskustvo bogate jezičke i kulturne zajednice, gde se kroz igru, istraživanje i svakodnevne aktivnosti razvijaju kompetencije koje će im koristiti ceo život.
Dobrodošli su svi roditelji koji žele da svojoj deci pruže najbolje osnove za obrazovanje, lični razvoj i interkulturalnu kompetenciju.