Mediji ovih dana pišu o tome kako će u Holandiji, od 1. januara sledeće godine upotreba mobilnih telefona u školama biti zabranjena. Da li je to rešenje problema koji imamo kada je reč o zavisnosti dece od ekrana, ne može se sa sigurnošću reći.
Dr Ranko Rajović govorio je o ovoj temi za televiziju N1 i ispričao neobičnu anegdotu jedne porodice koja se nedavno preselila baš u Holandiju.
„Jedna naša mama, baš odavde iz Beograda, preselila se s porodicom u Holandiju i odmah, po polasku njenog deteta u školu, rekli su joj da mora da ima tablet. Majka je pokušala da sa školom dogovori da njeno dete koristi knjige umesto tableta, međutim to je zakon – mora da koristi, osim ako ima medicinski problem. Odlučila je da odvede ćerku lekaru gde je rekla da dete svaki put kad gleda u ekran tableta ili telefona ima glavobolje i on joj je dao potvrdu koja joj je potrebna. I dete je bilo jedino bez tableta u školi. A sad su i oni shvatili da ta upotreba ekrana nije dobra.“ – ispričao je Rajović i dodao da države polako shvataju i počinju da donose regulative i zakone kako bi se rešio problem upotrebe ekrana kod dece.
On je dodao da je kod dece koja provode dosta vremena pred ekranom primećen povećan stepen agresivnosti i manjak empatije i da smo mi ti koji moramo da pomognemo deci. Ipak, kako objašnjava, deca nisu ta koja su problem.
„Problem su roditelji. Mi najpre moramo njima da objasnimo da je to štetno, zašto je štetno, koje su posledice, pa će onda biti lakše da objasnimo detetu.“ – kaže Ranko Rajović, stručnjak za dečji razvoj i autor NTC programa učenja.
Problem je, dodaje, već u vrtićima problem, jer već tu deca od pet, šest godina traže vaspitačici da ona bude veštica koja trči po vrtiću da ih ubije.
„Ima neka igra, zove se Greni. Pogledao sam malo i video da je to neka zastrašujuća baka koja ubija dedu i onda trči po kući da ubije decu. Pa ko je to deci dozvolio da gledaju? Roditelji“, upozorava naš stručnjak.
Na pitanje da li je kasno boriti se protiv upotrebe mobilnih telefona tek u školi, dr Rajović kaže da nikada nije kasno.
„Telefoni i svi dopaminski receptori izazivaju bolest zavisnosti kod deteta koja se javlja vrlo brzo. Evo navešću jedan primer. Mačka je dobila tablet i leži sa šapicama, drži tablet i gleda, a na ekranu su neke druge mačke. Potom joj uzimaju tablet, a ona hvata sa sve četiri noge, ne da da joj uzmu. Zamislite mačka je dobila bolest zavisnosti, pa šta će naše dete, naše dete nema šanse da se odupre tome“, upozorio je dr Rajović.
Osvrnuvši se na problem sigurnosti koji postoji kada deca sama odlaze u školu, te razumljivu potrebu roditelja da žele da imaju mogućnost da sa detetom stupe u kontakt i da znaju gde, Rajović kaže da je to problem društva.
„Ako imamo školu u blizini i ograničenje 30 kilometara na čas, pa ne može neko tu da vozi 60. A ako vozi, trebalo bi zakon da propiše da odmah ide na psihijatriju. Onda bi roditelji bili mirni bar taj deo puta od kuće do škole.“ – kaže Rajović.
Šta detetu znači pohvala?
Drugi problem se, objašnjava Ranko Rajović, tiče vršnjačkog nasilja.
„Dete voli da dobije pohvalu i to je normalno, urođeno. Mozak napreduje svaki put kad nešto novo naučimo. Recimo kad dete prohoda, odjednom oseća veliki nalet sreće, to roditelji mogu i da vide. Zašto? Pa zato što je mozak organ za preživljavanje i on daje nagradu detetu za to što je postiglo. Poruka mozga je „bravo, lakše ćemo preživeti“. I stižu hormoni sreće jer je dete kad nauči nešto novo srećno, kao i kad pobedi u nečemu, bilo to trčanje, skok u dalj ili nešto treće. A onda se pojavljuju neki lajkovi. Ja ih zovem nesrećni lajkovi. Dete uradi nešto, okači to na društvene mreže i dobije 5, 6 ili 50 lajkova. A kad ih dobijaju najviše? Pa kad snimaju nasilje. I to bi se rešilo oduzimanjem telefona u školi.“ – tvrdi Rajović.
Ovo, kako kaže, ne bi potpuno rešilo problem vršnjačkog nasilja, niti za to nasilje možemo kriviti samo internet. Ali agresivne igrice jesu jedna od ključnih stvari.