Дете које нема другог начина да реши проблем, решава га плачем или изливима беса. Најчешће су то размажена деца која хоће све и хоће одмах. И у овом случају је постављање граница важно.
„Ја бих ту у првом реду навео велики проблем данашњице – то су видеоигрице. Велики број деце сатима седи и игра. Тада се догађа да дете буде награђено одређеном дозом ендорфина на сваком пређеном нивоу, па ред ендорфина, па допамина. То је као да се дете дрогира. Када дете изађе из виртуелног света, није у стању да седи и чита књигу или да учи. Његов мозак је добио неки ниво фреквенције који нама биолошки не припада. И дете се у реалном свету не сналази. Нема социјализације, низак је праг толеранције и крећу проблеми, а један од њих су изливи беса. Границе се морају постављати, јер боље је спречити него лечити“.
Доктор Ранко Рајовић је лекар, неуроендокринолог, оснивач је Никола Тесла центра, одсека за младе таленте, поставио је темеље НТЦ система креативног учења. Основу овог учења представљају савремена научна открића из неуронауке и педагогије.
Иако у оквиру НТЦ програма раде и с децом, акцент програма јесте едукација родитеља, васпитача и учитеља, као особа које су непосредно задужене за развој детета и његових потенцијала.
Циљ образовања, према мишљењу доктора Рајовића, мора бити развој функционалног знања и креативности, што није случај с начином учења и образовања на просторима бивше Југославије.
„На простору бивше Југославије јако је много деце с развојним сметњама. Учитељи не знају шта се дешава. Од поремећаја говора, дислексије, дисграфија, дискалкулија. Деца само тону, а ми их посматрамо. Родитељи су ти који први морају подузети нешто, а онда на ред долазе образовне институције и држава.
Ми смо сви били убеђени да су наше школе најбоље, да су наша деца најбоља. Међутим када су почела ПИСА тестирања (Међународни програм процене ученичких постигнућа) наша деца су међу последњим у Европи. Наша деца се не сналазе када је реч о повезивању информација. А то је употребно, односно функционално знање. А управо од тог знања зависи бруто национални доходак. Па чему да се надамо за 20 година?! Ако наша деца од 15 година су испод просека Европе. Једино је Словенија у бољој позицији, она је изнад просека и међу првих пет држава Европе. А онда су испод просека Србија и Хрватска, јако далеко су БиХ и Црна Гора и на последњем месту, не у Европи него у свету је Македонија.“
Иако ће неки рећи како овај тест није важан, он је тренутно једини показатељ знања у одређеним земљама, закључује на крају разговора др. Рајовић.
Елма Бехрам
Извор: Radio Sarajevo