„Kad je dete malo, pa prohoda, ko kaže ‘bravo’? Pa mama i tata. Kad nauči da vozi bicikl, ko kaže ‘bravo’? Pa opet mama i tata. I onda zovu baku, deku da im kažu. I ta pohvala koju dobiju je njima potvrda da nešto dobro rade. Tako se usmerava njihovo ponašanje. A onda odjednom dolazi neka društvena mreža. Nisu tu mama i tata, tu su neki nepoznati ljudi. I stigne pohvala zove se ‘lajk’. Pa da li je dobio dva ili pedeset, velika je razlika.“ – priča Ranko Rajović, neuroendokrinolog i stručnjak za dečji razvoj.
Govoreći o toj mernoj jedinici sreće današnje dece i mladih ljudi, Rajović kaže da se mnogo toga sada promenilo i da je poruka koju deca kroz broj lajkova na društvenim mrežama dobijaju da će biti više primećeni ako rade loše stvari.
„Ja to i studentima predajem. Recimo, imate sina koji je s tatom oprao auto. Često to i govorim roditeljima, organizujte to, da dete opere auto s tatom, skuva ručak s mamom, odredite jedan dan da igrate društvene igre… malo njima našeg vremena treba. I sad, oprao je sin auto s tatom i stavio, recimo na svoj Jutjub kanal. Koliko će lajkova dobiti? Od mame i tate i možda jednog rođaka. Tri. Ali ako napravi neku glupost, ima toga koliko hoćete na internetu, recimo maltretiraju životinju, koliko će dobiti lajkova? 100. On vidi gde dobija više potvrde i njega pohvala USMERAVA u tom ponašanju. Onda šta rade? Snimaju drugu decu, ponižavaju. Kaže neko bilo je tog nasilja i ranije. Bilo je, ali ne ovako. Jer smo mi danas dozvolili da njihovo ponašanje reguliše internet, umesto da to radi roditelj.“ – ispričao je Ranko Rajović.
U tom smislu, Rajović kaže, potrebna nam je temeljna reforma obrazovanja, kako bismo decu učili, između ostalog, i empatiji i pravim vrednostima, umesto što ih teramo da uče informacije napamet.
„Mi nismo na vreme shvatili da nam je potrebna reforma. Još 1997. je kompjuter IBM Deep Blue pobedio Garija Kasparova u šahu. Godinu dana pre je pobedio Kasparov, ali ’97 je izgubio. To je za njega bio veliki udarac, pričao je i da se noću budio. Ali šta je tu cilj? Mi smo tada morali da shvatimo da je kompjuter postao bolji od nas po kombinacijama i informacijama. Taj je trebalo da počnemo da učimo našu decu onome što kompjuter nema. Nove ideje, kreativnost, empatija, timski rad. Šta smo od toga uradili? Jako malo. I dalje nam deca uče informacije napamet. I čekamo da nam neko drugi pronađe rešenje.“ – kazao je Ranko Rajović.