Разведена мајка није јадна жена. Она је храбра жена. Жена борац.
Нико не жели да му се деси развод. Развод је пораз.
Пораз наде, пораз труда, одустајање од неке особе коју си пре тога тако волео.
Али развод је понекад нужан. Одлука бораца. Бораца за свој бољи живот. За бољи живот своје деце.
Не размишљам о разводу, ни у једном делу мозга (куц куц), али неки догађаји око мене навели су ме да напишем овај чланак. Желим да дам подршку свима који су несрећни у браку, поготово женама.
Дете сам разведених родитеља. Прекасно разведених родитеља. Одрасла као католкиња у малом месту, моја мама виђала је само „комплетне“ породице. Зато се годинама борила да одржи у животу свој брак у ком је било нас двоје деце.
Прочитајте и: Развод: Одговоре о крају треба тражити на почетку
Причала је са свештеницима, говорили су јој да издржи, иако је већ било знакова насиља. Нећу о томе какво је насиље било у питању, само ћу вам рећи да психичко насиље често боли много више од физичког. Невидљиво је, па вам не вјерују. Модрица се види, увреда и понижавање не.
Сећам се, био је крај лета након мог првог разреда основне, годину дана откад сам почела муцати јер сам видела један призор маме и тате који ме престравио. Живели смо тад у Сплиту. Вратила сам се кући након дугог лета на острву код бабе и деде, ушла у стан и било је необично тихо.
Тата више не живи с нама, тихо је рекла мама и сагнула се да ме утеши. Хвала богу, рекла сам.
Људи моји, ја се сећам осећаја олакшања, а имала сам само 7 година. Осетила сам да је мами лакше. Тата је према мени увек био добар, била сам његова мезимица, али осетила сам олакшање.
Јер живот у кући где се двоје одраслих видно не слажу, а камоли нешто горе, јесте најгоре одрастање. Детињство из пакла није детињство у којем мама и тата не живе заједно. Детињство из пакла је оно у ком мама и тата живе заједно, али се не подносе. Или један од њих не подноси оног другог.
Прочитајте и: Како родитељи НЕ ТРЕБА да поступају током развода
Одрасла сам срећна само због маме. Створила је наш свет пун љубави и тихих тонова, свет пун разумевања за грешке.
Није лепо бити дете разведених родитеља. Тата фали. Или мама фали. Тужно је то за дете. Али живети тако да пред очима детета газите жену или мужа, да их понижавате, да им говорите којекакве ствари, вичете, лупате ормарима и вратима је још тужније.
Одгајате тако још једну генерацију која ће кад одрасте викати и лупати. Јер дете мисли да је то нормално, учи обрасце и не зна како да их прекине.
Моја мама успела је да се разведе. Смогла је снаге рећи „не“ том животу, рећи „не“ оговарањима у селу и рећи „да“ бољем животу за себе и своју децу.
Данас, кад сам и сама мама, видим колико нас је штитила и жао ми је што је умрла да јој сад не могу рећи још једном – Хвала ти, мама, за све.
Највише јој хвала јер ми је показала да људи сами бирају своју срећу и да њихове одлуке кроје и туђе животе. Научила ме да не треба толерисати лоше односе, да жена треба имати свој новац и слободу да каже „не“.
Разведена мајка није јадна жена. Она је храбра жена. Жена борац. Жена која изнова креће. Поштујте је, умјесто да је оговарате. Треба имати снаге напустити лоше навике.
Извор: zadovoljna.hr