Dete dolazi na svet sa svim svojim sposobnostima koje su individualne za svaku osobu i koje treba ravijati do maksimalnih mogućnosti. Oseća govor i onda kada ga ne razume. Od rođenja uči najviše od majke koja ja stalno prisutna i koja kroz razgovor i pesmu komunicira sa detetom. Na taj način stimuliše govorni razvoj koji ima svoje faze.
Prva tri meseca verbalna komunikacija je period refleksnih aktivnosti kao i odgovor na spoljne stimuluse, beba se osmehuje i guče. Zadovoljavajući potrebe deteta bogati i verbalnu komunikaciju. To naročito treba primrnjivati kod dece čije su majke imale rizične trudnoće.
Verbalna stimulacija od 3 do 6 meseci
U ovom periodu podstiče se razvoj fonacije i artikulacije. Beba pridržava igračku, okreće glavu prema izvoru zvuka, modulira glas tonovima kao da peva.
Verbalna stimulacija od 6 do 9 meseci
Beba je sposobna da sedi uz pridržavanje ili samostalno. Spremna je za aktivno učenje i koordinisanje čula,gleda ono što pipa,traži ono što čuje,započinje stimulaciju gestovne komunikacije. Majka ga u ovom periodu uči da imitira.,da posmatra svoje lice u ogledalu,uvodi ga u svet zvuka. Ako je beba više izložena pravilnoj verbalnoj stimulaciji biće više odgovora na date stimuluse. Slogovno brbljanje je sve prisutnije.
Verbalna stimulacija od 9 do 12 meseci
Ako je dete dobro stimulisano ono postaje sposobno da izgovori i svoje prve reči, razumevanje je bogatije, ali u ovom periodu nastupa i teža faza u govoru jer dete treba da govori tako što izražava svoje misli. Detetove prve reči, slogove treba uzvraćati, sve se imenuje što dete okružuje i što ga zanima u okruženju. Učiti ga da usvoji i neke zabrane i da se uzdrži od radnje koja može da izazove opasnost, da izvršava jednostavne naloge („gde je lopta,kapa….“). Ponavljati ono što kaže jer tako nastavlja sa brbljanjem i priprema se za pravi govor.
Verbalna stimulacija od 12 do 18. meseca
U ovom periodu motorički je aktivno, prepoznaje izvore zvuka iz okoline, imitira ono što drugi kažu, tako da to liči na na prave reči. Podsticanje razumevanja govora se razvija tako što se uspostavlja veza između reči i predmeta koji okružuje dete. Ne treba pogađati detetove želje na osnovu mimike i gesta jer se na taj način ne stimuliše izgovaranje reči. Zahtevati da dete objasni rečima, a ako ne može onda da imenuje jer tako se bogati rečnik. Na ovom periodu treba stimulisati artikulaciju i fonaciju. Detetov govor ne ispravljti već ponoviti ponovo iskaz ali pravilno.
Pomozite bebi da progovori
Dete razume okolinu, postavlja pitanja, učestvuje u razgledanju slikovnica, pričanju priča i kratkih pesmica. Uči obične reči i rečenice (daj, dođi, uzmi ,evo, to je …). Verbalna stimulacija u ovom periodu treba da bude obimna, ali u određenim granicama. Detetu treba približiti svet njegovog iskustva kroz slike i predmete koje ono razume.
Verbalna stimulacija dece od 2. do 3. godine
Dete sve više priča,razume i oseća. Potrebno je sa njim više razgovarati, stimulisati glasove koje delimično izgovara, a zatim one koje uopšte ne artikuliše. Razgovarajte sa vašim detetom, čitajte mu,izmišljajte doživljaje na interasantan način, razgledajte slikovnice sa razumljivim i jasnim slikama. Dete ne sme biti pasivan slušalac, treba povremeno pitati dete za mišljenje. Majka mora da pokaže interesovanje i da ume da sluša dete šta govori, jer mu se tako pruža prilika da samo govori.
Autor: Radmila Čvorović, dipl. logoped
Izvor: www.mojpedijatar.co.rs