Приближава се годишњица тужног догађаја који целом друштву поставља питања попут: ко брине о деци која су у проблему, коме да се обрате, ко ће им помоћи, како да се спрече неке будуће трагедије…? Једна група жена је на овај друштвени проблем указала још и пре велике трагедије у Рибникару и Дубони, децембра 2022. године, када је покренула иницијативу за оснивање дневних боравака за децу са проблемима у понашању.
“Иницијатива је покренута због нарастајућег и забрињавајућег броја различитих облика изгреда деце и младих, пре трагичних догађаја из маја месеца 2023. године, као и због чињенице да град Београд не пружа законом прописану социјалну услугу дневног боравка за децу са проблемима у понашању. Све институције из система социјалне заштите, као што су центри за социјални рад, малолетнички суд И тужилаштво, Републички завод за социјалну заштиту и Републички завод за статистику и остали, годинама па и деценијама указују на непостојање системски бриге за децу са проблемима у понашању, а посебно превенцију”, каже адвокатица Јелена Дренча, једна од иницијаторки ове приче.
Иницијатива је достављена свим одборничким групама градске скупштине Града Београда, ресорном секретаријату за социјалну заштиту и градоначелнику. Иницијативу потписују виша научна сарадница на Институту за педагошка истраживања и тадашња градска одборница Милица Марушић Јаблановић, адвокатица Јелена Дренча, професорка на Филозофском факултету и председница Удружења психолога Србије др Тамара Џамоња Игњатовић, специјална педагошкиња и едукаторка Нада Шарац и доценткиња на Факултету за специјалну едукацију др Марија Маљковић.
Према речима Јелене Дренче, иницијатива је више него битна у тренутном друштвеном контексту, најпре због тога што у систему социјалне заштите не постоји системска и трајна брига за децу са проблемима у понашању која је деци континуирано доступна.
“Поред тога, потребна је и реакција државних органа и органа локалне самоуправе на догађаје који су код грађана изазвали узнемиреност и појачан страх за безбедност деце. Коначно, оснивањем дневних боравака се активира шира друштвена заједница, с обзиром на то да центри за социјални рад упућују децу у дневне боравке по препоруци породице, школе, суда, што би у крајњој линији смањило притисак на рад педагога и психолога у школи, као и центара за социјални рад који се већ годинама суочавају са мањком кадрова”, подсећа Дренча.
Она објашњава да је централна улога дневног боравка превентивна, јер се са децом ради одмах пошто се увиди да постоји проблем, чиме се у формативним и осетљивим годинама правовремено коригују асоцијална и антисоцијална понашања. Рано препознавање проблема, каже Дренча, доприноси смањењу развоја проблема у понашању у неки тежи облик па и криминалитет.
Иницијатива је, како каже, начелно усвојена и Скупштина града Београда је у септембру 2023. године усвојила Измену Одлуке о правима и услугама социјалне заштите на тај начин што је ова услуга уврштена у круг социјалних услуга које пружа град. Међутим, иако се овом одлуком предвиђа да град обезбеђује финансирање услуге у целости, привременим буџетом за 2024. годину нису предвиђена средства за ове потребе. Иницијатива се залаже да град издвоји средства за рад дневног боравка, као и да донесе одлуку да ли ће основати ову установу или ће пак расписати конкурс на коме би учествовали лиценцирани пружаоци ове услуге.
“Према нашим сазнањима, у Београду нема лиценцираног пружаоца ове социјалне услуге, но та могућност и даље постоји, како за оне који би се лиценцирали, тако и за оне који услугу пружају у другим градовима, односно општинама. Подзаконским актима су прописани врло детаљни услови који морају да се испуне – од просторних и техничких, до кадровских и програмских”, каже наша саговорница.
Како ради дневни боравак?
Центар за социјални рад упућује децу у дневни боравак, по својој процени или по налогу суда (уколико је малолетнику у кривичном поступку одређена таква мера). Али, предлог за упућивање може дати и школа, родитељи или стараоци, па чак и само дете.
“На пример, школски психолог уочи да дете често изостаје из школе и да има слабу мотивацију за учење, а породица нема капацитета за решавање овог проблема или је незаинтересована. У другом примеру, породица је заинтересована али нема механизме за решавање повећане агресије и недостатка контроле беса, обраћа се школском психологу или центру за социјални рад који дете даље упућује у дневни боравак. У следећем примеру, суд за малолетнике у току кривичног поступка утврди да је дете запало “лошег друштва” и да би интервенције и структурирано време у дневном боравку помогли да се детету обезбеди садржај који би га удаљио са улице, што је по процени суда довољна мера којом би се утицало на дете да у будуће не врши кривична дела”, објашњава Дренча.
У дневном боравку са децом раде посебно обучени психолози, специјални педагози и социјални радници. Услуге се пружају према програму који се одобрава са издавањем лиценце за рад.
“Суштина ових програма је да се препознају потребе сваког детета које је упућено у дневни боравак и да се на ове потребне адекватно одговори. Не ради се дакле о санкцији, већ о превентивном поступању. За свако дете се прави индивидуални план рада и подразумевају се индивидуални разговори, групне радионице, различити програми анимирања и развијања компетенција, на пример обука на рачунарима, школе језика и слично, као и разговори са породицама. Циљ је да се обезбеди промена понашања код детета и да та промена буде трајна”.
Одлуком града су предвиђене две категорије корисника дневног боравка, и то деца И млади узраста од 7 до 18 година која манифестују проблеме у понашању, на иницијативу родитеља, старатеља или одговарајуће институције по процени органа старатељства и – деца и млади од 14 до 18 односно до 21 године, по одлуци суда и тужилаштва.
Смисао ове социјалне услуге је да се дете задржи у природном окружењу, каже адвокатица Дренча. То подразумева да дете настави да иде у школу и да се не издваја из породице. Да би оваква услуга била ефикасна, потребно је да је детету лако доступна и да не ремети његово нормално функционисање.
“На примеру града Београда то значи да дневни боравак треба да постоји у готово свакој градској општини. Ово због тога што је тешко замислити да дете које живи на територији општине Земун и тамо похађа школу, путује у дневни боравак који је на Звездари, посебно када се има у виду да у дневном боравку проводи некада и до 4 сата дневно. Или удаљене општине као што су Лазаревац, Сопот и Обреновац. Деца се у дневни боравак јављају сходно индивидуалном плану рада и процени њихових потреба различито, нека деца се јављају више пута недељно, у неким периодима чак и свакдневно, а време које тамо проводе је ограничено на максимално 4 сата дневно”.
Ко је одговоран за проблеме у понашању деце?
Дневни боравак за децу са проблемима у понашању радио је у Београду од 2012. до 2018. године, при невладиној организацији и био је финансиран од стране донатора. Дипломирана специјална педагошкиња Љиљана Марковић све време је радила у овом дневном боравку, а са том праксом наставила је кроз саветовалиште у Еду центру, чија је директорка.
“Деца са проблемима у понашању су доста захтевна, како за окружење, тако и за своје родитеље, и њима је свакако потребна подршка. Ја не бих волела да причамо како су они лоши родитељи и да су они једини кривци за такво понашање деце, јер се то јако често чује у медијима. Одговорност је на целокупном друштву, а у нашем друштву се доста промовише и криминал и насиље, док се деци то представља како нормална ствар. Сведоци смо да има пуно кривичних дела по којима се ништа није решавало и не знају се исходи, па на понашање деце доста утиче и то што добијају такве поруке, нарочито у тинејџерским годинама, када се они окрену друштву и када родитељи немају толику улогу у њиховом васпитању”, објашњава Марковић и додаје да места попут дневних боравака служе да помогну родитељима да поправе односе са децом уколико су се нарушили, да унапреде своје родитељске вештине, да схвате шта се дешава, да упознају какво је њихово дете у том тренутку, јер нису сва деца проблематична од најранијег детињства, нека постану проблематична у шестом, седмом разреду или касније.
“Оваква места могу да буду и за децу и родитеље код којих је већ дошло до проблема у понашању, али и за оне који желе да делују превентивно, где постоји ризик за појаву проблема у понашању, јер се деца налазе у неким специфичним животним ситуацијама”, каже Марковић и додаје да би дневне боравке требало да има сваки град, не само Београд, а да би велики градови попут престонице требало да имају боравке у свакој општини, како би били доступни свој деци.