Približava se godišnjica tužnog događaja koji celom društvu postavlja pitanja poput: ko brine o deci koja su u problemu, kome da se obrate, ko će im pomoći, kako da se spreče neke buduće tragedije…? Jedna grupa žena je na ovaj društveni problem ukazala još i pre velike tragedije u Ribnikaru i Duboni, decembra 2022. godine, kada je pokrenula inicijativu za osnivanje dnevnih boravaka za decu sa problemima u ponašanju.
“Inicijativa je pokrenuta zbog narastajućeg i zabrinjavajućeg broja različitih oblika izgreda dece i mladih, pre tragičnih događaja iz maja meseca 2023. godine, kao i zbog činjenice da grad Beograd ne pruža zakonom propisanu socijalnu uslugu dnevnog boravka za decu sa problemima u ponašanju. Sve institucije iz sistema socijalne zaštite, kao što su centri za socijalni rad, maloletnički sud I tužilaštvo, Republički zavod za socijalnu zaštitu i Republički zavod za statistiku i ostali, godinama pa i decenijama ukazuju na nepostojanje sistemski brige za decu sa problemima u ponašanju, a posebno prevenciju”, kaže advokatica Jelena Drenča, jedna od inicijatorki ove priče.
Inicijativa je dostavljena svim odborničkim grupama gradske skupštine Grada Beograda, resornom sekretarijatu za socijalnu zaštitu i gradonačelniku. Inicijativu potpisuju viša naučna saradnica na Institutu za pedagoška istraživanja i tadašnja gradska odbornica Milica Marušić Jablanović, advokatica Jelena Drenča, profesorka na Filozofskom fakultetu i predsednica Udruženja psihologa Srbije dr Tamara Džamonja Ignjatović, specijalna pedagoškinja i edukatorka Nada Šarac i docentkinja na Fakultetu za specijalnu edukaciju dr Marija Maljković.
Prema rečima Jelene Drenče, inicijativa je više nego bitna u trenutnom društvenom kontekstu, najpre zbog toga što u sistemu socijalne zaštite ne postoji sistemska i trajna briga za decu sa problemima u ponašanju koja je deci kontinuirano dostupna.
“Pored toga, potrebna je i reakcija državnih organa i organa lokalne samouprave na događaje koji su kod građana izazvali uznemirenost i pojačan strah za bezbednost dece. Konačno, osnivanjem dnevnih boravaka se aktivira šira društvena zajednica, s obzirom na to da centri za socijalni rad upućuju decu u dnevne boravke po preporuci porodice, škole, suda, što bi u krajnjoj liniji smanjilo pritisak na rad pedagoga i psihologa u školi, kao i centara za socijalni rad koji se već godinama suočavaju sa manjkom kadrova”, podseća Drenča.
Ona objašnjava da je centralna uloga dnevnog boravka preventivna, jer se sa decom radi odmah pošto se uvidi da postoji problem, čime se u formativnim i osetljivim godinama pravovremeno koriguju asocijalna i antisocijalna ponašanja. Rano prepoznavanje problema, kaže Drenča, doprinosi smanjenju razvoja problema u ponašanju u neki teži oblik pa i kriminalitet.
Inicijativa je, kako kaže, načelno usvojena i Skupština grada Beograda je u septembru 2023. godine usvojila Izmenu Odluke o pravima i uslugama socijalne zaštite na taj način što je ova usluga uvrštena u krug socijalnih usluga koje pruža grad. Međutim, iako se ovom odlukom predviđa da grad obezbeđuje finansiranje usluge u celosti, privremenim budžetom za 2024. godinu nisu predviđena sredstva za ove potrebe. Inicijativa se zalaže da grad izdvoji sredstva za rad dnevnog boravka, kao i da donese odluku da li će osnovati ovu ustanovu ili će pak raspisati konkurs na kome bi učestvovali licencirani pružaoci ove usluge.
“Prema našim saznanjima, u Beogradu nema licenciranog pružaoca ove socijalne usluge, no ta mogućnost i dalje postoji, kako za one koji bi se licencirali, tako i za one koji uslugu pružaju u drugim gradovima, odnosno opštinama. Podzakonskim aktima su propisani vrlo detaljni uslovi koji moraju da se ispune – od prostornih i tehničkih, do kadrovskih i programskih”, kaže naša sagovornica.
Kako radi dnevni boravak?
Centar za socijalni rad upućuje decu u dnevni boravak, po svojoj proceni ili po nalogu suda (ukoliko je maloletniku u krivičnom postupku određena takva mera). Ali, predlog za upućivanje može dati i škola, roditelji ili staraoci, pa čak i samo dete.
“Na primer, školski psiholog uoči da dete često izostaje iz škole i da ima slabu motivaciju za učenje, a porodica nema kapaciteta za rešavanje ovog problema ili je nezainteresovana. U drugom primeru, porodica je zainteresovana ali nema mehanizme za rešavanje povećane agresije i nedostatka kontrole besa, obraća se školskom psihologu ili centru za socijalni rad koji dete dalje upućuje u dnevni boravak. U sledećem primeru, sud za maloletnike u toku krivičnog postupka utvrdi da je dete zapalo “lošeg društva” i da bi intervencije i strukturirano vreme u dnevnom boravku pomogli da se detetu obezbedi sadržaj koji bi ga udaljio sa ulice, što je po proceni suda dovoljna mera kojom bi se uticalo na dete da u buduće ne vrši krivična dela”, objašnjava Drenča.
U dnevnom boravku sa decom rade posebno obučeni psiholozi, specijalni pedagozi i socijalni radnici. Usluge se pružaju prema programu koji se odobrava sa izdavanjem licence za rad.
“Suština ovih programa je da se prepoznaju potrebe svakog deteta koje je upućeno u dnevni boravak i da se na ove potrebne adekvatno odgovori. Ne radi se dakle o sankciji, već o preventivnom postupanju. Za svako dete se pravi individualni plan rada i podrazumevaju se individualni razgovori, grupne radionice, različiti programi animiranja i razvijanja kompetencija, na primer obuka na računarima, škole jezika i slično, kao i razgovori sa porodicama. Cilj je da se obezbedi promena ponašanja kod deteta i da ta promena bude trajna”.
Odlukom grada su predviđene dve kategorije korisnika dnevnog boravka, i to deca I mladi uzrasta od 7 do 18 godina koja manifestuju probleme u ponašanju, na inicijativu roditelja, staratelja ili odgovarajuće institucije po proceni organa starateljstva i – deca i mladi od 14 do 18 odnosno do 21 godine, po odluci suda i tužilaštva.
Smisao ove socijalne usluge je da se dete zadrži u prirodnom okruženju, kaže advokatica Drenča. To podrazumeva da dete nastavi da ide u školu i da se ne izdvaja iz porodice. Da bi ovakva usluga bila efikasna, potrebno je da je detetu lako dostupna i da ne remeti njegovo normalno funkcionisanje.
“Na primeru grada Beograda to znači da dnevni boravak treba da postoji u gotovo svakoj gradskoj opštini. Ovo zbog toga što je teško zamisliti da dete koje živi na teritoriji opštine Zemun i tamo pohađa školu, putuje u dnevni boravak koji je na Zvezdari, posebno kada se ima u vidu da u dnevnom boravku provodi nekada i do 4 sata dnevno. Ili udaljene opštine kao što su Lazarevac, Sopot i Obrenovac. Deca se u dnevni boravak javljaju shodno individualnom planu rada i proceni njihovih potreba različito, neka deca se javljaju više puta nedeljno, u nekim periodima čak i svakdnevno, a vreme koje tamo provode je ograničeno na maksimalno 4 sata dnevno”.
Ko je odgovoran za probleme u ponašanju dece?
Dnevni boravak za decu sa problemima u ponašanju radio je u Beogradu od 2012. do 2018. godine, pri nevladinoj organizaciji i bio je finansiran od strane donatora. Diplomirana specijalna pedagoškinja Ljiljana Marković sve vreme je radila u ovom dnevnom boravku, a sa tom praksom nastavila je kroz savetovalište u Edu centru, čija je direktorka.
“Deca sa problemima u ponašanju su dosta zahtevna, kako za okruženje, tako i za svoje roditelje, i njima je svakako potrebna podrška. Ja ne bih volela da pričamo kako su oni loši roditelji i da su oni jedini krivci za takvo ponašanje dece, jer se to jako često čuje u medijima. Odgovornost je na celokupnom društvu, a u našem društvu se dosta promoviše i kriminal i nasilje, dok se deci to predstavlja kako normalna stvar. Svedoci smo da ima puno krivičnih dela po kojima se ništa nije rešavalo i ne znaju se ishodi, pa na ponašanje dece dosta utiče i to što dobijaju takve poruke, naročito u tinejdžerskim godinama, kada se oni okrenu društvu i kada roditelji nemaju toliku ulogu u njihovom vaspitanju”, objašnjava Marković i dodaje da mesta poput dnevnih boravaka služe da pomognu roditeljima da poprave odnose sa decom ukoliko su se narušili, da unaprede svoje roditeljske veštine, da shvate šta se dešava, da upoznaju kakvo je njihovo dete u tom trenutku, jer nisu sva deca problematična od najranijeg detinjstva, neka postanu problematična u šestom, sedmom razredu ili kasnije.
“Ovakva mesta mogu da budu i za decu i roditelje kod kojih je već došlo do problema u ponašanju, ali i za one koji žele da deluju preventivno, gde postoji rizik za pojavu problema u ponašanju, jer se deca nalaze u nekim specifičnim životnim situacijama”, kaže Marković i dodaje da bi dnevne boravke trebalo da ima svaki grad, ne samo Beograd, a da bi veliki gradovi poput prestonice trebalo da imaju boravke u svakoj opštini, kako bi bili dostupni svoj deci.