“Izvini dušo, ne mogu te razumeti dok plačeš”, odličan je uvod za ono što sledi – nedelju dana odvikavanja od besmislenog cmizdrenja radi privlačenja pažnje ili manipulacije da bi izvukli ono što žele, a ne mogu dobiti.

Ipak, deca su uporna, a posebna grupa po upornosti su dvogodišnjaci, iako manipulacija plakanjem nije vezana isključivo za taj uzrast.
Otkud i zašto toliko plakanja bez razloga?
Naravno, deca pretpostavljaju da će ih plakanje dovesti do onoga što žele, jer su plakanje povezali s majčinim ili očevim dolaskom. A tu će proverenu strategiju nastavljati koristiti u nedogled, jer su naučili da roditelji reaguju na nju.
Navodno se ta frustrirajuća navika može razbiti i to pomoću idućih saveta:
Ostanite mirni i ponašajte se neutralno kada krene plakanje. Dete mora naučiti da nećete reagovati na “plačni” glas.
Dajte detetu do znanja kako ste razumeli da želi nešto od vas, ali ne možete shvatiti što zbog silnog plakanja. Zatražite da vam pojasni što želi, ali na neki drugi način – kako biste ga lakše čuli i shvatili.
Podučite dete kako da traži stvari na različite načine i da se svaki put drugačije izrazi kao i šta očekujete od njega. Na primer: “Molim te mama, želim još jednu čašu mleka”, ispravan je način kako nešto traži.
Smislite prigodnu priču pre spavanja – o malom dečaku koji je često plakao i koga niko nije razumeo dok nije našao način kako da nešto kaže bez plakanja. Ako ste preumorni za priču, pokušajte pronaći slikovnicu koja će odgovarati tematici. Svaki put kada dete pribegne ovom rešenju, podsetite ga na priču.
Budite čvrsti i uporni, jer nekad je teško ne udovoljiti im, samo da ih ne moramo slušati.
Naučite dete da ima izbor oko toga kako se izražava i koje je ponašanje prihvatljivo, a koje nije.
Izvor: mojpedijatar.co.rs