Родитељи, ако дете не проговори до 12 месеци, немојте то отписивати на лењост или генетику, јер је врло могуће да се ради о кашњењу у раном развоју.
Лекари упозоравају на чињеницу да су многи родитељи склони да овакве ствари правдају полом детета („дечаци касније проговарају“), генетиком („и тата/мама су касније проговорили“) или лењошћу бебе, чиме одлажу одлазак код лекара, што може да има последице.
Како објашњава Ирена Корићанац, клинички психолог Универзитетске дечје клинике у Тиршовој, постоје одређени стандарди и ниједно кашњење у развоју није нормално.
Она каже да лекари већ са 16 месеци очекују да дете користи четири или више речи, поред речи мама и тата.
– Важно је да речи користи у сврху комуникације, а не само да их понавља, да тражи воду, дозива неког итд. Дете треба да разуме и извршава једноставне наредбе попут „донеси мами јакну“. У узрасту од годину и по очекујемо да дете имитира одрасле и за њима понавља радње и просте реченице. Често чујемо објашњења да је дете лењо или да су и родитељи касно проговорили. Можда је то истина, али могуће је да ова кашњења говоре о проблему у развоју, а ако се он на време уочи, могу да се избегну озбиљнији проблеми и детету да шанса за остварење пуног потенцијала – рекла је Ирена Корићанац за Блиц.
Сматра се да око 15 одсто деце има развојне потешкоће неког типа, а касније око два одсто њих заврши са неким степеном интелектуалних проблема, односно менталне ретардације.
Рано препознавање проблема важно је како би се препреке у развоју уклониле код лакших случајева или да би се постигао бољи квалитет живота код деце са већим проблемима.