Пре неколико година позвали су ме у средњу школу коју је, веома давно, завршио мој син, да одржим предавање за учитеље. Радо сам пристала. Кад је напокон дошао тај дан и ја се (поново) нашла унутар те школске зграде, смрзла сам се! Само сам чекала да пред мене искочи разредна с пописом приговора на синовљево учење и понашање! Због тих сам приговора на крају и одустала од долазака на консултације, а с родитељских састанака нестајала пре него што би ме разредна и покушала зауставити. Одавно је разредна отишла у пензију, смирила ме колегиница која ме је дочекала, но то ми је онда било и жао јер јој нисам могла испричати како ми је син ипак испао скроз нормалан и врло успешан.
Зашто најчешће долази до сукоба на релацији родитељ – учитељ?
Истраживања показују да учитељи и родитељи врло различито гледају на узроке недисциплинованог понашања ученика (учитељи криве родитеље, а родитељи учитеље), па је јасно да ће њихова комуникација кад се догоди нешто лоше бити отежана.
Родитељи и учитељи, већ по логици ствари, имају различиту перспективу. Наиме, дете се може на један начин понашати у кући (па различито се понаша и кад је с једним, а кад с оба родитеља, кад је с дедом или с баком), а на други начин кад је у школи; чак се и на настави код различитих учитеља понаша на различите начине, вешто се прилагођавају постављеним границама. У свакој се зборници зна шта којем учитељу ученици „смеју“ да направе, а шта се коме не би усудили ни у сну.
Различита је и интерпретација неког ученичког понашања, како од стране различитих учитеља, тако и од стране учитеља и родитеља. Свако је на свој начин пристрасан. Оно што је за родитеља „мало живахније понашање“, за неког учитеља може бити „неваспитање“, а неко други неће на то „ни трепнути“. И коначно, у сваком родитељу чучи некадашњи ученик са свим својим добрим и лошим школским искуствима и фрустрацијама која боје њихове односе са учитељима њихове деце данас. Шта учинити?
Ако сте учитељ(ица):
- Комуникацију с родитељима успоставите на самом почетку школске године; немојте чекати да се догоди неки проблем.
- Одмах јасно реците како желите да вас ословљавају, кад могу доћи у школу, у које време и због чега вас смеју звати телефоном (ако смеју), о којим темама можете расправљати (рад и понашање њиховог детета), а о којима не (о методици наставе, нпр.).
- Ако се родитељи не појављују на родитељским састанцима или отвореним вратима – назовите их, или им напишите писмо. Немојте их нападати и оптуживати, само их замолите да дођу.
- Колико год вам је неко дете „немогуће“, немојте родитељу говорити само о лошим стварима – ниједан се неће осећати добро (а „смрзаваће“ се и кад годинама касније буде пролазио поред школе). Неки могу постати и агресивни и љути на вас. Дакле, сваки пут реците и оно што је дете урадило добро и позитивно па ће родитељи тако лакше прихватити и оне не тако пријатне информације.
- Стално наглашавајте улогу труда у постизању успеха. Колико је год дете паметно, нереално је очекивати добре оцене ако не учи.
- Размислите како родитеље можете укључити у живот и рад школе: многи би то желели, али не знају како. Можда неки могу доћи у разред и представити деци своје занимање.
Ако сте родитељ:
- Од малих ногу усађујте детету свест о важности образовања! (Тачно је, има оних с три разреда школе и мерцедесом, као и оних с докторатом и без посла, али то су ипак изузеци)
- Поштујте учитеље своје деце и с поштовањем о њима говорите (нарочито ако су вам деца у близини).
- Водите рачуна да дете редовно иде у школу, долази на време и носи са собом све што је потребно.
- Одмах јавите ако дете због болести или неких других разлога неће доћи у школу.
- Подржавајте правила школе кад је у питању понашање ученика и дисциплина.
- Подржавајте дете у изради домаћих задаћа и осталим врстама учења.
- Одазивајте се на родитељске састанке и остале школске активности.
- Као што ни ви не волите да вам нетко дели савете о томе како треба да радите свој посао, тако не воле ни учитељи. Ако желите с њима добре односе, обуздајте се од изјава типа: Јуче сам га питала и све је знао…; Мислим да је требало да добије 5…; Други исто нису знали, а само је она добила 1…; Моја пријатељица је исто професорка физике и она каже…; Ја сам инжењер и…; Она је мени рекла и ја јој верујем (она никад не лаже) и сл.
Имајмо на уму – родитељи и учитељи партнери су на истом задатку: омогућити детету да развије своје оптималне потенцијале, оспособи се за самосталан живот и буде срећно.
Извор: Форум за слободу одгоја
Аутор: проф. др сц. Дубравка Миљковић