Pre nekoliko godina pozvali su me u srednju školu koju je, veoma davno, završio moj sin, da održim predavanje za učitelje. Rado sam pristala. Kad je napokon došao taj dan i ja se (ponovo) našla unutar te školske zgrade, smrzla sam se! Samo sam čekala da pred mene iskoči razredna s popisom prigovora na sinovljevo učenje i ponašanje! Zbog tih sam prigovora na kraju i odustala od dolazaka na konsultacije, a s roditeljskih sastanaka nestajala pre nego što bi me razredna i pokušala zaustaviti. Odavno je razredna otišla u penziju, smirila me koleginica koja me je dočekala, no to mi je onda bilo i žao jer joj nisam mogla ispričati kako mi je sin ipak ispao skroz normalan i vrlo uspešan.
Zašto najčešće dolazi do sukoba na relaciji roditelj – učitelj?
Istraživanja pokazuju da učitelji i roditelji vrlo različito gledaju na uzroke nedisciplinovanog ponašanja učenika (učitelji krive roditelje, a roditelji učitelje), pa je jasno da će njihova komunikacija kad se dogodi nešto loše biti otežana.
Roditelji i učitelji, već po logici stvari, imaju različitu perspektivu. Naime, dete se može na jedan način ponašati u kući (pa različito se ponaša i kad je s jednim, a kad s oba roditelja, kad je s dedom ili s bakom), a na drugi način kad je u školi; čak se i na nastavi kod različitih učitelja ponaša na različite načine, vešto se prilagođavaju postavljenim granicama. U svakoj se zbornici zna šta kojem učitelju učenici „smeju“ da naprave, a šta se kome ne bi usudili ni u snu.
Različita je i interpretacija nekog učeničkog ponašanja, kako od strane različitih učitelja, tako i od strane učitelja i roditelja. Svako je na svoj način pristrasan. Ono što je za roditelja „malo živahnije ponašanje“, za nekog učitelja može biti „nevaspitanje“, a neko drugi neće na to „ni trepnuti“. I konačno, u svakom roditelju čuči nekadašnji učenik sa svim svojim dobrim i lošim školskim iskustvima i frustracijama koja boje njihove odnose sa učiteljima njihove dece danas. Šta učiniti?
Ako ste učitelj(ica):
- Komunikaciju s roditeljima uspostavite na samom početku školske godine; nemojte čekati da se dogodi neki problem.
- Odmah jasno recite kako želite da vas oslovljavaju, kad mogu doći u školu, u koje vreme i zbog čega vas smeju zvati telefonom (ako smeju), o kojim temama možete raspravljati (rad i ponašanje njihovog deteta), a o kojima ne (o metodici nastave, npr.).
- Ako se roditelji ne pojavljuju na roditeljskim sastancima ili otvorenim vratima – nazovite ih, ili im napišite pismo. Nemojte ih napadati i optuživati, samo ih zamolite da dođu.
- Koliko god vam je neko dete „nemoguće“, nemojte roditelju govoriti samo o lošim stvarima – nijedan se neće osećati dobro (a „smrzavaće“ se i kad godinama kasnije bude prolazio pored škole). Neki mogu postati i agresivni i ljuti na vas. Dakle, svaki put recite i ono što je dete uradilo dobro i pozitivno pa će roditelji tako lakše prihvatiti i one ne tako prijatne informacije.
- Stalno naglašavajte ulogu truda u postizanju uspeha. Koliko je god dete pametno, nerealno je očekivati dobre ocene ako ne uči.
- Razmislite kako roditelje možete uključiti u život i rad škole: mnogi bi to želeli, ali ne znaju kako. Možda neki mogu doći u razred i predstaviti deci svoje zanimanje.
Ako ste roditelj:
- Od malih nogu usađujte detetu svest o važnosti obrazovanja! (Tačno je, ima onih s tri razreda škole i mercedesom, kao i onih s doktoratom i bez posla, ali to su ipak izuzeci)
- Poštujte učitelje svoje dece i s poštovanjem o njima govorite (naročito ako su vam deca u blizini).
- Vodite računa da dete redovno ide u školu, dolazi na vreme i nosi sa sobom sve što je potrebno.
- Odmah javite ako dete zbog bolesti ili nekih drugih razloga neće doći u školu.
- Podržavajte pravila škole kad je u pitanju ponašanje učenika i disciplina.
- Podržavajte dete u izradi domaćih zadaća i ostalim vrstama učenja.
- Odazivajte se na roditeljske sastanke i ostale školske aktivnosti.
- Kao što ni vi ne volite da vam netko deli savete o tome kako treba da radite svoj posao, tako ne vole ni učitelji. Ako želite s njima dobre odnose, obuzdajte se od izjava tipa: Juče sam ga pitala i sve je znao…; Mislim da je trebalo da dobije 5…; Drugi isto nisu znali, a samo je ona dobila 1…; Moja prijateljica je isto profesorka fizike i ona kaže…; Ja sam inženjer i…; Ona je meni rekla i ja joj verujem (ona nikad ne laže) i sl.
Imajmo na umu – roditelji i učitelji partneri su na istom zadatku: omogućiti detetu da razvije svoje optimalne potencijale, osposobi se za samostalan život i bude srećno.
Izvor: Forum za slobodu odgoja
Autor: prof. dr sc. Dubravka Miljković